Direktori državnih preduzeća van dosega antikorupcijskih propisa

Direktori najvećih preduzeća u državnom vlasništvu, koji upravljaju imovinom vrednom desetine milijardi evra, neće imati obaveze, ograničenja niti kontrolu predviđenu za javne funkcionere Zakonom o sprečavanju korupcije, ako poslanici usvoje predloženi Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Zakon, takođe, ne postavlja ograničenja pri oglašavanju ovih preduzeća što širom otvara vrata pravljenju troškova koji su suvišni, kupovini medijskog uticaja i ostvarivanju drugih skrivenih ciljeva koji nisu u vezi sa ostvarivanjem uloge preduzeća u državnom vlasništvu.

Zbog ovih i brojnih drugih slabosti, Transparentnost Srbija je pozvala poslanike da pre razmatranja pribave od  Agencije za sprečavanje korupcije mišljenje o proceni rizika od korupcije u Predlogu Zakona. TS je pozvala Narodnu skupštinu i da ukine autentično tumačenje Zakona o sprečavanju korupcije  iz 2021.

Tim tumačenjem drastično je smanjen krug funkcionera, usled čega, nakon usvajanja predloženog Zakona o upravljanju preduzećima u vlaništvu države članovi njihovih skupština, predsednici i članovi nadzornih odbora, direktori i vršioci dužnosti direktora neće morati da podnose izveštaje o imovini i prihodima i neće morati da prijavljuju sukob interesa Agenciji.

Konačno, TS je u inicijativi pozvala nadležne skupštinske odbore i poslanike da, ukoliko Vlada ne povuče sporni Predlog zakona, formulišu amandmane koji bi obezbedili da nivo zaštite od korupcije u privrednim subjektima na koje se trenutno primenjuje Zakon o javnim preduzećima, makar ne bude na nižem nivou od postojećeg.

Pored toga, a naročito u kontekstu očekivanih izbora, TS je predložila propisivanje dodatnih mera koje bi umanjile mogućnost za zloupotrebu državnih preduzeća u svrhu političke promocije ili bi olakšale otkrivanje takvih zloupotreba.

Među njima  je predlog da se obezbedi javnost podataka o korišćenju pojedinih resursa javnih preduzeća tokom izborne kampanje (vozila, sredstva komunikacije), kako bi se moglo pratiti da li se oni koriste u povećanom obimu upravo u doba kampanje, da se ograniči zapošljavanje u doba kampanje i neposredno nakon izbora, kao i izvođenje neplaniranih radova kroz koje se pribavlja naklonost birača (na primer slučaj „Kukulovce“).

Zakon ne daje garancije ni da će biti rešen jedan od najvećih problema u dosadašnjem periodu – višegodišnje upravljanje javnim preduzećima od strane direktora koji nisu izabrani na konkursu, najčešće iz „vd statusa“, a neretko i bez utvrđivanja da li vršioci dužnosti uopšte ispunjavaju uslove za postavljenje na čelo preduzeća.

_________________________________________________________________