Prethodni članak
Dnevnica i 3.000 dinara: Niko neće da bere maline po Srbiji
Objavljeno 08/06/2020
Traže se radnici za branje malina, u Guči, okolini Arilja, Požege, Valjeva i Bajine Bašte, Rtarima kod Čačka, Trnavi kod Užica… Stan i hrana obezbeđeni. Dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara, to jest oko 80.000 dinara u proseku za mesec dana rada.
Upravo tako izgledaju oglasne strane ovih dana, ali i vapaji malinara, koji tvrde da im se čak i na takve oglase trenutno slabo ko javlja. Njihov najveći problem je to što ne mogu da nađu valjanu radnu snagu, iako je posao dobro plaćen i suštinski nije težak.
Osim korone, koja im je pomrsila konce, vlasnici malinjaka žale se i na to da mnogi građani koriste priliku da odu iz zemlje, trbuhom za kruhom, čime se ponuda sezonske radne snage rapidno smanjuje, piše „Politika“.
Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog Udruženja malinara „Vilamet spas”, uverava da branje maline nije težak posao i da to nije glavni razlog zbog kojeg ljudi ne žele da se prihvate takve obaveze.
„Berači mogu dobro da zarade, a ako na 2.500 dinara dnevnice dodamo i obezbeđen smeštaj i tri obroka, to onda nije mala zarada. Možda im eventualno smeta dugačak radni dan koji traje i do 11 sati, kao i jako sunce, pa zbog toga ne žele da rade. Ipak, osnovni problem je što Srbija nema dovoljno radne snage. Mnogi sezonci odlaze van Srbije, ali opet zbog situacije sa koronom mnogi su se i vratili u zemlju. To treba maksimalno da iskoristimo. Računamo na povratnike da zasuču rukave, a ako ne budemo uspeli da obezbedimo radnu snagu, moraćemo sami u malinjake“, pomirljiv je Bogdanović, koji ipak podseća da za berbu malina i obezbeđivanje radnika ima još vremena, jer berba počinje tek oko 20. juna.
„Srbija godišnje proizvede oko 120.000 tona maline, ali je ove godine rod umanjen 20 do 30 odsto. Na loš prinos uticala je blaga zima, ali i loš sadni materijal, ozonski omotač… Bez obzira na to, radnici su nam potrebni. Videćemo u narednim danima da li će moći da dođu zbog epidemije, da li će ih biti dovoljno. Ipak, i sa otkupnom cenom još ne znamo šta će biti, radna grupa je procenila da proizvođačka cena koštanja za rod od osam tona po hektaru iznosi 140 dinara, a na to će se valjda dodati nešto i za osnovnu zaradu“, podseća Bogdanović.
Vlasnici malinjaka iz okoline Arilja tvrde da im je potrebno dosta radnika, i to za najmanje mesec dana rada. Jedan od njih je i Rade N., koji berače traži preko oglasa. Nudi im po danu oko 2.500 dinara, ali i besplatne obroke i smeštaj. Zasad je, kako kaže, obezbedio dva sezonca, a potrebno mu je još najmanje njih troje.
„Nije taj posao za svakoga, iako nije komplikovan. Ipak, javljaju se ljudi bez iskustva, mladi iz grada koji ne znaju o tome ništa. Slabije beru i manje se zalažu, a to nije rešenje za mene, jer bi prosečno radnik trebalo da nabere za dan oko 60 kilograma malina“, otkriva ovaj malinar, koji pod ovim voćem održava oko 56 ari zemlje. Podseća i da je svakom gazdi važno i ko bere, jer je i ulaganje u malinu veliko, da bi se ta voćka dovela do stadijuma branja.
„Već sam odvojio, recimo, oko 200.000 dinara za preparate i đubrivo, obezbedio novac za zakupninu zemljišta i isplatu zarada. Sve sam to uradio, ove godine nudim minimum 45 dinara po kilogramu, pa sada želim da imam i dobre radnike, a to je teško naći“, ističe ovaj malinar i dodaje da će svakog radnika prijaviti, što je uostalom njegova obaveza po zakonu.
U Srbiji zasad funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs.
Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počela je početkom prošle godine, a kako ističu u NALED-u, koji je sa vladom i uz podršku Nemačke razvojne agencije još 2017. pokrenuo reformu sistema radnog angažovanja sezonaca u poljoprivredi, prednosti uvođenja e-sistema su brojni.
Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, podsećaju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.
Zašto ne plaćate 70 dinara po ubranom kilogramu? To je realna cena za branje tog voća.
Za 100e dnevno nema problema… Ali gerge ne daju toliko… Hoce jeftinu radnu snagu… Pa zovi migrante gergonja..
Kojih 11 sati??? Počinje se u 5, završava u 20. Neka bude i 3 sata pauze, a nikad nije ni blizu toga, to je najmanje 12-13 sati rada. Za koje pare? Za 2500 dinara?! Pa, beri ih sam!
Rad na građevini je keva upoređenju sa branjem malina.
Pazi ovog majstora sa računicom da mu svaki radnik bere 60 kg malina?! Može prijatelju, ali 65 dinara po kilu daj beraču, plati ga 4.000 dinara za nabranih 60 kg i lepo obojici. Ovako ćeš da bereš sam pod fenjerom.
Branje grožđa u Sloveniji, satnica 6 evra, stan i hrana. U Austriji satnica 10 evra, stan i hrana.
Smrt fašizmu, stojko komunizmu!
Ovome iz udruženja malinara nije toliko bitna malina. Njemu je najvažnije da šljiva dobro rodi i da bude dobre džibre. Da namiri sirćetuše.
Taj se nije otreznio zadnjih 40 godina.
Berite sami. Kaze nije tezak posao, pa druze samo od muke idu ljudi da rade.
Kaze 11h rade. Pa radi se od 6-20h pa vi vidite jel to 11h.
Da daju 250 din po satu sto je negde ok za 20h rada bilo bi 2500.
Svako gleda svoj dzep i da iskoristi radnika. Da se udruze ljudi i kazu isod 3000 nista, platili bi ih vi. Kada nije tesko idite sami pa berite, jos cete da ustedite.
Bogdanović bi trebao da osnuje udruženje odgajivača šljiva pod nazivom „Pusta dženarika“, ili „Mlada derosavka“, ili možda najbolje „Ranka u prerodu“. Nije on neki stručnjak za malinu. Šljivar je njemu voćnjak po meri.
Malinom se bavi, šljivovicu sanja.
Ne zivimo mi ni u Sloveniji ni u Austriji.Koja je otkupna cena?Pa najbolje da radite na pola sa gazdom.Vise se isplati da propadne nego da placa neradnike…
Па нек пропадне онда ако се исплати.
Neka zive od socijalne pomoći kad nece da beru. Drzava je luda sto odvija toliko para za socijalni program.
Neka propadne kad ne zna da obezbedi vecu otkupnu cenu.
Takvima i treba da propadne. Ko malo plati, malo se i klati.
Neka te priče. Trećina od kila malina pripada beraču.
Ne xxxx bolan xxxxx, no uđi u malinjak pa beri ceo dan za 20 evra, xxxxxx jedno xxxxxxx!
Malinari zaboravili da je ovo Vuciceva Srbija,ekonomski daleko bolje stojeca od Slovenije.Platite kako prilici drzavi i njenom standardu 40-50 evra dnevo.
Ovo sa radnicima se bar lako resi. Podizes dnevnicu dok ne dodje na zadovoljavajuci nivo. A sa druge strane, ako vam je mala otkupna cena, to se resava sa otkupljivacima, a ne sa radnicima!
Moze dnevnica 3000dnin!Al kad malina bude 300 din… Svi su gazde kada drugi ulaže novac, a da je po tvom dzepu pitao bih te
Sram sabilo.0dvedete radnike. Po selima. Palih.smatrate. Kao bede izivljavate se na radnicima I lazete Javnost Da placate dobro a kolko ih ne platite i najurite kad vam Zavrse posao uzmite robota murge seljacke. Uzeli bi Dušu radniku. Kad docu da rade stojite im nad glavom ni vodu ne date. Da popiju kao ljudi radite sami xxxxxxxx.
Ti nadničari su xxxxx koja hoće dušu da uzmu gazdi.
KMEČE MALINJARI, A DA PLATE RAD NEĆE. E, PA xxxxx BRAĆO DA VAM NEKO BERE CEO DAN BEZ 30 EVRIĆA.
Plati dve dnevnice koliko se i radi pa će ljudi da beru
5000 da sedis za kutijom na birackom mestu.U Ler da sedis u kancelariju i stkas po hodnici bez zavrsenu skolu 60000 plata A ovi da fakulteti da se ubiju od posla branja malina za 3000 .E bre drzavo dokle si dosla.Al nema se ljubavnik na mestu.
Kobilari iz Erčega jašu te nesretnice ko siroma mlad kalem. Nije ni njima lako.
A ona zdrebica iz Rakove,pa sva bitna.Sta dozive narod.Zena polaze venac na Ljubicu.Ta ne zna sto da polozi ni zasta koji povod.Ako zna ubio me bog.Zar ona!? Ni osnovnu nije zavrsila kako treba da bi znala nesto o boju na Ljubicu.
Sto da berem ili da radim bilo sta drugo kad nam nikad nije bilo bolje. Tako kaze moj precednik.
Zakon ponude i potražnje. Traže radnike, nek podignu dnevnice dok ih ne nadju. Ili nek rade sami. Ako im se ne isplati proizvodnja maline, nek i oni nadju drugi posao.
Некада у комунисму радили смо малина толко колико смо могли сами са укућанима да оберемо. Наравно сви у селу су тако радили. Малине су имале цену тако да смо за кило малина у откупу могли купити два кила шћера. Наравно нисмо ишли на морета широм планете већ се сунчали у маленама и ливадама. Малине су бране у судове биле су већега квалитета него садање и углавном ишле у прераду сокова кои су могли да се купе у свакој радњи. Нађите саде негде сок од малина или недајбоже сируп. Свеже су обично пореклом из Африке по баснос цени.