Domaćem krompiru sve manja cena, proizvođači prepušteni sami sebi

Domaći krompir se u Srbiji prodaje za osam do devet dinara po kilogramu, što je cena kojom se ne mogu pokriti ni troškove proizvodnje, kažu za Novu ekonomiju u Popljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Srbije (PSSS) u Čačku. Dodaju da će proizvodnja ove godine verovatno biti na nivou prošlogodišnje, jer je ostalo dosta neprodatnog krompira koji će se iskoristiti kao seme.

Prema rečima Milana Damljanovića iz predstavništva PSSS, pošle godine rod domaćeg krompira je bio izvrstan, ali je potražnja na tržištu bila niska.

„Osim toga uvoznički lobi je uvezao poprilično krompira, tako da je ostalo dosta našeg krompira praktično neiskorišćenog, bilo je izgleda i bacanja. Ove godine dosta proizvođača se kune da će da smanji površine pod krompirom,“ objašnjava Damljanović.

Setva bi kako dodaje trebalo da je u punom jeku, ali kako naglašava, svega je dvadesetk posto krompira posejano, uglavnom zbog loših vremenskih uslova, koji će prema poslednjim najavama meteorologa trajati do sredine maja.

„Mehanizacija ne može da uđe u parcele zbog preterane vlage zemljišta,“ napominje Damljanović i dodaje da su trenutne cene krompira od osam do deset dinara, pa ga sada praktično niko ni ne kupuje.

„To praktično ne može da pokrije proizvodnju krompira, tako da su proizvođači jako nezadovoljni“, kaže Damljanović koji je u PSSS Čačak zadužen za oblast ratarstva.

Prema njegovom mišljenju ostaje da se vidi da li će proizvođači preći na neke druge poljoprivredne kulture, poput kukuruza, koji je prošle godine dobro prošao na tržištu i zadržao je tu tražnju i tokom ove godine.

Damljanović kaže da je domaći krompir neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog i oni ne mogu da se mere u tome, ali to ne utiče mnogo na njegovu tražnju jer je bitna samo cena i količina proizvedenog krompira. Srpski proizvošači praktično ne mogu da izdrže konkurenciju koja dolazi iz Zapadne Evrope.

„Subvencije u Zapadnoj Evropi su značajno više, drugo imaju bolje agro-ekološke uslove u Holandiji i Francuskoj uz atlantsku obalu gde ima mnogo manje vaši koje prenose viroze, ravna su zemljišta i klima više odgovora uzgoju krompira,“ naglašava Damljanović.

Vladan Rogić iz sela Ponikve kod Užica, kaže da u ponudi ima crveni i beli krompir, trenutno oko sedam tona.

Ponikve su poznate kao područje sa veoma kvalitetnim krompirom, kao i planinska sela u okolini Ivanjice i Arilja.

Vladan kaže da svoj problem rešava tako što manje količine krompira doteruje u jednu manju prodavnicu u Užicu, sa kojom ima dogovor o prodaji.

„Ljudi daju i po deset dinara, ali i ispod deset dinara po kilu, ja dajem za 12 dinara. Isplatilo bi se kada bi se krompir oterao za Beograd i tamo prodavao, ali pitanje je kako to uraditi, ja nemam vozilo za te namene,“ kaže Vladan.

Poznato je da mnogi proizvođači krompira koji imaju manji kamion, ili kombi vozilo preuzimaju stvar u svoje ruke i ne čekajući otkupljivače sami prodaju krompri u Beogradu, nudeći ga po sistemu od vrata do vrata.

„Da imam svoje vozilo to bi se isplatilo, ali moraš da budeš tamo (u Beogradu), ja sam imao 20 tona od prošle godine,“ objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Dodaje da je prošle godine kada je krenula pandemija situacija u vezi sa prodajom krompira bila znatno drugačija, jer se krompir tada jedno vreme „nenormalno“ tražio, cena je bila 30 dinara po kilu, a kasnije je stigla i do 40 dinara.

„Tada je sve otišlo, a kupci su tražili još, dodatno,“ kaže Vladan.

Ovu činjenicu nam potvrđuje i Milan Damljanović, ali naglašava da je cena krompira bila oko 35 do 36 dinara i to tokom veoma kratkog perioda 2020. godine.

Vladan Rogić objašnjava da je nekada imao veći kamion, koji je koristio za prevoz krompira do većih pijaca u Novom Sadu i Podgorici i tamo ga je sam prodavao, a devedesetih godina je zbog toga odlazio i do Višegrada u Republici Srpskoj.

Čedomir Savković, Nova ekonomija