Kad poreznici treniraju strogoću

Kao i sve prethodne tako i ova sadašnja Vlada Srbije, iz dana u dan ubeđuje domaću javnost da svim svojim kapacitetima radi na stvaranju boljeg ambijenta za rad posrnule srpske privrede. Malo ove mere, malo one mere, a tu su i poreske olakšice uz obavezno uterivanje poreske discipline.

Evo kako to izgleda u praksi.

Gotovo da nema firme u Čačku koja nije u nekom periodu tokom poslovne godine u manjem ili većem poreskom dugu. Samo poslovodstva i zaposleni u tim firmama znaju kako je teško danas poslovati kad vam poreznici dišu za vratom, a uslovi poslovanja iz dana u dan postaju sve lošiji i neizvesniji.

Da se razumemo, posao poreznika jeste da naplaćuju prihod za državnu kasu, a obaveza ubogog privrednika jeste da plati državi porez. Doduše, ima valjda i država nekih obaveza prema onima od kojih ubire porez.

U tom obligacionom odnosu poreski obveznik – država, lopta je uvek pred golom ovog prvog, a sudija uvek na strani ovog drugog, dok publika žedna krvi uživa u zluradim komentarima.

Kada po onoj Miloševoj formuli „narod se ućutao, popuštaj dizgine“ država odluči da malo ublaži uterivanje harača, na scenu stupa uredba o reprogramu poreskog duga. U praksi to znači da poreski dužnik moše da zaključi ugovor sa nadležnom filijalom Poreske uprave kojim reguliše otplatu svog poreskog duga u ratama i u određenom vremenskom periodu.

Za vreme trajanja reprograma, poreski obveznik ima priliku da, kao bolesnik na izdisaju, udahne malo vazduha, ali i obavezu da sve svoje tekuće poreske obaveze izmiruje redovno u dan i dinar. Inače, sledi ukidanje reprograma i prinudna poreska naplata.

Deluje kao fer ponuda države. Duguješ za porez, evo ti malo vremena da to namiriš ali ako kasniš sa ratama ili druge prispele poreske obaveze ne plaćaš redovno, onda puj pike – reprogram ne važi.

Evo kako je to izgledalo na čačanskom primeru.

Renomirano preduzeće Domis d.o.o. koje se godinama uspešno bavi proizvodnjom ekskluzivne građevinske stolarije, sticajem okolnosti, postalo je poreski dužnik za nekoliko desetina miliona dinara. Ni najveći, ni najmanji poreski dužnik u Čačku.

Nesporno je da ne možete biti uspešan privrednik ako ne plaćate porez, ali je nesporno i da firma Domis i njen vlasnik i direktor nisu utajivači poreza niti je strategija poslovanja bila zasnovana na neplaćanju poreza.

Gotovo da ne postoji firma u Srbiji u oblasti proizvodnje i sa izvoznom poslovnom orjentacijom, koja nije zapala u teškoće poslovanja i redovnog ispunjenja poreskih obaveza u ambijentu međunarodne izolacije države, inflaciji koja nam je donela novčanicu od 500 milijardi dinara, bombardovanja, višegodišnjeg zamiranja građevinske delatnosti, bankarskih kamatnih stopa koje nadmašuju zelenaških 20 posto.

Fabrika Domis, sa jezerom u krugu fabrike koje je izgrađeno o trošku firme.

Osnivač i vlasnik firme Domis, Dragan Kuzmanović, podigao je firmu na svojoj dedovini, još pre 30 godina. Bez finansijske pomoći države iz razvojnih fondova i subvencija za zapošljavanje. Nikada i ni na koji  način nije učestvovao u kupovinama iz stečaja ili u privatizacijama uz pomoć kojih bi povećavao poslovni kapacitet Domisa. Firma je iz svojih poslovnih sredstava investirala u komunalnu infrastrukturu bez obzira što je to obaveza države i lokalne samouprave. U vreme međunarodnih sankcija i bombardovanja niko od zaposlenih nije dobio otkaz, a plate su redovno isplaćivane.

Požar iznad Miokovaca, snimak iz kruga fabrike Domis. Voda za gašenje požara zahvatana helikopterima iz jezera u krugu fabrike.

Svojevremeno, vlasnik Domisa pokrenuo je humanitarnu akciju za nabavku skenera za čačansku Bolnicu priloživši i sam značajnu donaciju. Kada je, pre neku godinu, požar velikih razmera zahvatio nekoliko lokacija u okolini Čačka, zahvaljujući angažovanju vlasnika i zaposlenih u Domisu, kao i pristupu ruskih aviona veštačkom jezeru u krugu fabrike radi zahvatanja vode, vatrena stihija je zaustavljena.

Vlasnik Domisa bio je član Upravnog odbora Privredne komore Srbije, firma nikada nije radila bilo kakav budžetski posao, a izvozila je u 26 država, osvojila sve najvažnije sertifikate Evropske unije u svojoj proizvodnoj oblasti i ušla u prvih deset najkvalitetnijih proizvođača građevinske stolarije u Evropi.

Domis prozori: zbog visokog kvaliteta traženi svuda u Evropi

Zbog uspešnih poslovnih rezultata preduzeće Domis nagrađeno je godišnjom nagradom PKS 2013. godine, kao najuspešnije privatno preduzeće u Moravičkom okrugu. Nebrojeno puta vlasnik Domisa dao je donacije i pomogao humanitarnim prilozima.

Teško da bi neko, iole objektivan, sada mogao da tvrdi da je ovde reč o utajivaču poreza.

Nesporno je, međutim, da je firma Domis imala finansijskih problema i priličan poreski dug, od čega je polovina bila kamata.

Ako ste pomislili da je država majka srpskoj privredi, prevarili ste se. Postoji i ono drugo lice, kada majka pokazuje svoje pravo maćehinsko lice ili što bi narod rekao kolje vola radi 100 grama mesa.

Primer firme Domis nije usamljeni slujčaj u Čačku, jer ono što se desilo ovom preduzeću dešava se i drugim privrednim subjektima u gradu koji su u procesu reprograma poreskog duga.

U oktobru prošle godine, vlasnik Domisa, Dragan Kuzmanović, poslao je očajnički dopis na mnoge važne adrese u državi Srbiji, tražeći pomoć kako fabrika koja upošljava skoro 100 ljudi, koja je preživela izolaciju zemlje, bombardovanje i sve ostale nedaće, ne bi otišla na doboš a radnici ostali bez posla.

Deset najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Tabela iz lista Politika

Poreski službenik u čačanskoj Filijali Poreske uprave, koji je rešio da trenira strogoću i kome očigledno nije u svesti da kao državni službenik prima platu iz budžeta u koji pare dolaze od poreskih obveznika, među kojima je i firma Domis, doneo je rešenje kojim se  ovom preduzeću ukida reprogram poreskog duga od preko 100 miliona dinara, zbog neuplaćenog poreza od 995 dinara. Očigledno, ova poreska službenica nema svest o tome da platu prima iz državnog budžeta u koji pare dolaze od poreskih obveznika, među kojima je i firma Domis.

Ne bi bilo prvi put da vam kao urednom platiši, ipak, u poreskoj službi iskopaju neki dug. Ako ste pedantni i čuvate svu dokumentaciju, pa ste još i uporni da isterate stvari na čistac, uspećete da dokažete da taj dug ne postoji. Dešava se, greška u sistemu, reći će vam u Poreskoj službi. Bez izvinjenja.

A šta da niste čuvali svaku uplatnicu i svaki dokument? Kako bi ste dokazali da dug ne postoji. I čemu služi sva ona dokumentacija koju na šalterima predajete. I u koju vrstu greške sistema spada nemar ili greška koju napravi poreski službenik. I zašto „grešku u sistemu“ mora da plati poreski obveznik.

A upravo to se i desilo firmi Domis. Poreski inspektor je u postupku kontrole utvrdio da je u službi došlo do greške zbog neusklađenosti tehničke podrške sistema Poreske uprave sa promenom propisa, kao i da je bila greška lica iz Poreske uprave.

Na kraju zašto zbog neke zaturene uplatnice od 995 dinara, treba momentalno raskinuti reprogram, blokirati firmu, oterati je u stečaj i 100 zaposlenih poslati na ulicu.

I na samom kraju pitanje za revnosnu poresku službenicu – kad pokažnjava i pozatvara ovo malo aktivnih preduzeća u Čačku, od čega će ona da primi platu.

_____________________________________________________________________