Država ukida zabranu uvoza peleta

Odlukom o ukidanju zabrane uvoza peleta od drveta javio se strah među drvoprerađivačima da će zbog uvoza ove vrste ogreva postati nekonkurentni na domaćem tržištu i zbog toga postepeno gasiti svoje pogone.

Vlada Srbije u aprilu prošle godine odlučila da privremeno zabrani uvoz peleta, na inicijativu Ministarstva energetike. Odluka je stupila na snagu 13. aprila sa periodom važenja od 90 dana, a na isti period zabrana je produžena u julu, oktobru i decembru da bi bila ukinuta juče, mesec dana pre isteka roka važenja, piše Danas.

Prema rečima direktora kompanije za preradu drveta „Bio enerdži point“ (Bioenergy point) Mladena Stojadinovića ova odluka će negativno uticati na domaću proizvodnju, jer će iz susednih država stizati mnogo jeftiniji pelet.

„Ako se ništa ne promeni, konkurentski posmatrano, domaći proizvođači će morati da zatvore proizvodnju. Situacija je takva da iz okolnih država može da stiže mnogo jeftiniji pelet nego ovaj kod nas. Na cenu peleta indirektno može da utiče država zbog toga što ona utiče na cenu resursa, struje, goriva. Mi imamo situaciju da su u okolnim državama sve te cene značajno niže nego kod nas“, ističe Stojadinović.

Na nepovoljnu situaciju domaćih proizvođača će uticati to što su cene resursa i sirovina u drugim državama značajno niže.

„Zbog prirodnih katastrofa Hrvatska praktično poklanja drvo svojim drvoprerađivačima da bi očistili svoje šume, pa samim tim oni plaćaju samo seču i izvlačenje. To ih stavlja u jedan dominantan konkurentski položaj koji mi ne možemo da ispratimo. Čak je i gorivo jeftinije u Hrvatskoj nego kod nas. Kada je u pitanju Crna Gora, oni imaju svoje drvo iz koncesija, to su skroz druge cene i drugi načini nabavke sirovine tako da oni mogu sebi da priušte da jeftinije naprave pelet nego što mi možemo trenutno, jer nama cene i sirovine i struje i goriva diktira isključivo država. Takođe, sve to je mnogo jeftinije i u Bosni i Hercegovini“, objašnjava Stojadinović.

Dodatno, krajem februara ove godine Evropska komisija je pokrenula istragu protiv „Hrvatskih šuma“ (HŠ), kompanije u državnom vlasništvu, koja je nudila netržišne cene nekim hrvatskim drvoprerađivačima koje su sa njom potpisale ugovor o otkupu drveta i time stvorila nelojalnu konkurenciju. Uz to, HŠ nije državi platio isključivo pravo upravljanja i komercijalnog korišćenja hrvatskih javnih šuma što se može smatrati ekonomskom prednošću u odnosu na privatne šumovlasnike.

Kako navodi naš sagovornik situacija u Hrvatskoj nije pogađala domaće tržište upravo zbog zabrane uvoza peleta, ali da bi nadalje to moglo da se promeni. Naš sagovornik podseća da su imali puno problema prethodne godine, kada oko 60 odsto proizvođača nije radilo.

Ukidanje zabrane će pogoditi i „Srbijašume“ koji, kao glavni dobavljač drveta, neće imati kome da ga proda ukoliko domaći drvoproizvođači ugase proizvodnju.

„Njihova realizacija je i prošle godine bila upitna, a ove godine ako industrija peleta, koja godišnje od njih kupi 700-800 hiljada kubika drveta, to ne uradi neće moći normalno da funkcionišu“, upozorava naš sagovornik.

Stojadinović naglašava da već nekoliko godina insistiraju na donošenju pravilnika o kvalitetu peleta, koji bi bio jedna od bitnih stvari koja će urediti tržište i koja će dati osnovu tržišnoj inspekciji da kontroliše uvoz. Kako kaže Stojadinović neretko se dešava da „na deklaracijama piše jedno, a u stvari se unutra nalazi nešto sasvim drugo“.
„Pitanje je šta mi kao država želimo. Da li forsiramo obnovljive izvore energije i da li želimo da imamo čistu energiju i čistiji vazduh ili smo ipak okrenuti uglju, naftnim derivatima i gasu“, zaključuje Stojadinović.