Država uzima novac opštinama i gradovima

Dok je u pojedinim razvijenim državama Evropske unije lokalnom nivou vlasti prošle godine pripalo bezmalo 50 odsto ukupnih budžetskih prihoda, u Srbiji su svih 145 gradova i opština, te autonomna pokrajina Vojvodina, imale 11,68 odsto takvih prihoda. 

Odnosno, skoro devet puta manje od centralnog nivoa, upozorila je Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), pozivajući se na zvanične podatke Ministarstva finansija Srbije i Statističke službe Evropske unije Eurostat.

U izveštaju NKD o odnosu budžetskih prihoda na centralnom i lokalnom nivou vlasti u Srbiji i EU, upozorava se i da razlozi kojima Vlada Srbije obrazlaže neophodnost predstojećih zakonskih izmena- koje će javne prihode gradova i opština dodatno smanjiti, nisu u punoj meri tačni, zbog čega je „diskutabilna“ i sama potreba za zakonskim izmenama.

Vlada je predhodno najavila da će od 1. januara 2017. godine početi primena Zakona o izmeni zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji će lokalnim samoupravama umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade „ostaviti“ 66, odnosno 74 , odnosno 77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima.
Prema izveštaju NKD, koji se poziva na podatke Ministarstva finansija, godišnji budžetski prihodi na lokalnom nivou u Srbiji- pod kojim Ministarstvo podrazumeva sve opštine, gradove i pokrajinu Vojvodinu, od 2012. do danas sve su niži, a pri tom ne prelaze petinu ukupnih budžetskih prihoda u zemlji. Vojvodini, gradovima i opštinama u 2012. godini u proseku je pripalo 17,7 odsto, 2013.- 14,20 odsto, 2014.- 12,28 odsto, a u 2015.- 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda države. Centralni nivo države je 2012. u proseku inkasirao 82,83 odsto, 2013.- 85,80 odsto, 2014.- 87,72 odsto, a 2015. godine 88,32 odsto svih budžetskih prihoda u zemlji.

Za razliku od Srbije, u 28 država EU je prošle godine lokalnom nivou vlasti u proseku pripala bezmalo jedna trećina njihovih ukupnih budžetskih prihoda (31,60 odsto). U državama koje su „sinonim“ za visoki životni standard, kao što su Finska, Danska i Švedska, za „lokal“ je opredeljena skoro polovina ukupnih javnih prihoda (47,9 odsto, 47,7 odsto i 45, 6 odsto). Na listi deset zemalja u kojima lokalni nivo ima više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i jedna država Zapadnog Balkana- Hrvatska.

– Od 2000. godine do danas sve Vlade Srbije tvrdile su da imaju proevropsku orijentaciju i da sprovode reforme ka standardima EU, ali ovakvo istraživanje pokazuje da to nije tačno. Činjenica je da se Srbija ozbiljno udaljava od evropskih standarda po pitanju odnosa prihoda centralnog i lokalnog novoa vlasti, koji je između ostalog bitan pokazatelj demokratizacije jedne zemlje- kaže Mladen Jovanović, predsednik Upravnog podbora NKD.

On dodaje da je „put novca zapravo put moći“, tako da visoka centralizacija javnih prihoda koja postoji u Srbiji istovremeno znači i „visoku centralizaciju i koncentraciju političke moći na jednom mestu“. Razvijene i demokratske države, pak, insistiraju na sasvim drugačijim standardima, koji podrazumevaju jačanje lokalnog novoa vlasti, koji je najbliži građanima i njihovim potrebama.
Prema izveštaju NKD, od Srbije su prošle godine bile finansijski centralizovanije samo četiri države EU. Grčka je za lokalni nivo izdvojila svega 9,2 odsto ukupnih budžetskih prihoda, Irska 8,5 odsto, a Kipar 4,2 odsto. Lokalni nivo vlasti skoro da nije imao nikakvih javnih prihoda u Malti, koja je za njega izdvojila svega 1,4 odsto.

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine, nalaže državama koje su joj pristupile „potrebu primene pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“.
Evropska povelja propisuje da javne poslove „prvenstveno obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima“. Ovlašćenja data lokalnoj vlasti su „po pravilu potpuna i ekskluzivna“, te „ne smeju biti narušavana ili ograničena drugom, centralnom ili regionalnom vlašću, osim u skladu sa zakonom“.
U Povelji se naglašava da se pravo građana da obavljaju javne poslove, kao jedno od osnovnih demokratskih principa, „najneposrednije može ostvariti na lokalnom nivou“. Očuvanje i unapređivanje lokalne samouprave u različitim evropskim zemljama „važan je doprinos izgradnji Evrope zasnovanoj na principima demokratije i decentralizacije vlasti“.

Danas