Država zbog klizišta plaća odštetu izvođaču radova na brani Svračkovo

Ukupno 182,1 miliona dinara (1,55 miliona evra) država će ove godine platiti naknadu štete preduzeću „Hidrotehnika-Hidroenergetika“ koje je izvođač radova na izgranji brane Svračkovo kod Arilja.  Izvođač je tražio odštetu zbog izmene projektne dokumentacije i tehničkih uslova, kaže izvršni direktor u ovom preduzeću Zoran Bradić za Novu ekonomiju.

Naknada štete biće isplaćena u skladu sa Sporazumom o rešavanju spora putem posredovanja koji je JVP Srbijavode zaključilo sa izvođačem u septembru 2021. godine, navodi se u Programu upravljanja vodama.

Radi se samo o novcu koji će za odštetu biti izdvojen iz budžeta Ministarstva dok se ne navodi da li će i koliko platiti JVP Srbijavode, kao investitor.

Osim plaćanja odštete, plan je država u toku 2022. izdvoji još nešto više od 1,2 miliona dinara za izgradnju brane i veštačkog jezera kod Arilja. Navodi se da je rok za završetak radova 2025. godina, što je čak osam godina kasnije nego što je prvobitno planirano.

Odšteta iz novca građana, ali sporazum tajan

Nova ekonomija je, na osnovu zakonskog prava na pristup informacijama od javnog značaja, od JVP Srbijavode tražila tekst Sporazuma koji su zaključili sa izvođačem radova. Međutim, ovo javno preduzeće je odbilo da nam dostavi tekst Sporazuma tvrdeći da su podaci poverljivi.

– Članom 13. stav 1. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova … utvrđeno je da su svi podaci, predlozi i izjave iz postupka posredovanja ili u vezi sa postupkom posredovanja poverljivi, pored ostalog, i u slučaju kada je to potrebno radi sprovođenja sporazuma strana – piše u pisanom odgovoru Novoj ekonomiji.

U odgovoru se dodaje da je izvođač radova podneo odštetni zahtev Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republičkoj direkciji za vode i JVP Srbijavode, a da je pitanje odštetnog zahteva „rešeno putem posredovanja“ pred Privrednom komorom Srbije.

Tražili odštetu zbog menjanja dokumentacije i uslova

Odštetni zahtev je podnet iz objektivnih razloga, objašnjava izvršni direktor za proizvodnju u preduzeću „Hidrotehnika-Hidroeneretika“ Zoran Bradić.

– Zbog klizišta se čekalo po pet-šest meseci na projektnu dokumentaciju i na sve ostalo. Onda se u lancu menjaju tehnički uslovi i mnogo toga“, kaže Bradić.

Ugovor o izgradnji brane i akumulacije „Arilje – profil Svračkovo“ je potpisan 2011. godine. Tadašnji investitor, JP „Rzav“ je posao dododelio preduzeću „Hidrotehnika-Hidroenergetika“ nakon sprovedenog pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva.

Od tada do sredine novembra 2020. godine ugovor je izmenjen četrnaest puta, kako je objavio BIRN. Prema ovim poslednjim izmenama rok za završetak posla je pomeren za pet godina, umesto 2017. na mart 2022. godine.

Međutim, u Programu o upravljanju vodama za ovu godinu navodi se novi rok za izgradnju brane i akumulacije „Arilje“ profil „Svračkovo“, 2025. godina.

Vlada je u aprilu 2021. godine donela zaključak kojim je utvrđeno da će JVP Srbijavode preuzeti investitorska prava umesto JP „Rzav“.

Iako BIRN piše da je izmenama ugovora, uvećana i cena radova za čak 10 miliona evra, iz Srbijavoda odgovaraju da novac opredeljen za izgradnju brane Svračkovo nije utrošen i da vrednost radova ostaje ista kao u osnovno ugovoru – 5,4 milijardi dinara (45,6 miliona evra).

– Takođe, ukazujemo da je Osnovnim ugovorom koji je zaključen 2011. godine, ugovorena vrednost radova u iznosu od 5.356.681.350 dinara, kao i da sredstva koja su opredeljena za izgradnju brane i akumulacije „Arilje – profil Svračkovo“ nisu utrošena, te da vrednost ugovorenih radova nije promenjena.

Ove godine malo više od milion dinara za izgradnju

U Programu upravljanja vodama za ovu godinu navodi se da bi za finansiranje radova na izgradnji brane Svračkovo u 2022. trebalo da bude izdvojeno 1,2 miliona dinara, ne računajući troškove odštete.

U naredne dve godine, 2023. i 2024, plan je da za izgradnju budu utrošeno po 700,4 miliona dinara. Do kraja ove godine planirani su radovi na izgradnji brane i predbrane, hidroelektrane i objekata zaštite građevinske jame, cevovoda, sanitarnoj zaštiti.

Bradić objašnjava da se radovi na brani odvijaju u skladu sa time koliko država može godišnje da izdvoji za ovu investiciju. Objašnjava da su je do sada rađeno na sanaciji klizišta, iskopima, da su urađeni tuneli, a da se ove godine se završava i preliv.

– Urađeno je dosta toga, ali ima dosta toga da se radi, jer taj projekat od kad je krenuo sa radovima, potpisan je ugovor, a onda se prešlo na finansiranje onoliko koliko država ima godišnje para – kaže Bradić.

Brana u specijalnom rezervatu prirode?

Ekološke organizacije i građani godinama dovode u pitanje izgradnju brane na Velikom Rzavu zbog značaja ove reke. Zavod za zaštitu prirode je 2018. godine je uvrstio područje Velikog Rzava u Program zaštite prirodnih dobara.

Prošle godine, Zavod je objavio i da se očekuje završetak studije zaštite Specijalni rezervat prirode „Veliki Rzav“.

Buduće zaštićeno područje Specijalni rezervat prirode „Veliki Rzav“ prostiraće se na teritoriji pet opština, Arilje, Ivanjica, Požega, Čajetina, Nova Varoš i Užice, objavljeno je tada na sajtu Zavoda za zaštitu prirode.