Državna bezbednost protiv privrede
Istina je spora ali dostižna. Polako izbija na videlo zašto je sredinom maja Rusija zabranila uvoz mesa iz četiri srpske kompanije. Karneks, Matijević, Zlatiborac i Big Bul bili su žrtve, blago rečeno, državnog nemara. Jer, prema pouzdanim izvorima, oko 80 odsto propusta koje su utvrdili ruski inspekcijski organi odnose se zapravo na ono što je trebalo da urade – a nisu uradile – razne državne službe.
Ovde se odmah nameće pitanje zašto dotične firme nisu o tome obavestile javnost i tako se bar malo zaštitile od neosnovanih napada kojima su bile izložene? Odgovor je koliko jednostavan toliko i neverovatan: zato što su uhvaćene na prepad. To jest – zato što su prepadnute. Zato što su na sastanku u Vladi Srbije na kome je trebalo da se razgovara o otklanjanju uočenih propusta bile izložene grubim insinuacijama i pretnjama. Na tom sastanku – kome inače nije prisustvovao niko iz nadležnog ministarstva poljoprivrede – glavnu reč je vodio „neki debeovac“ koji je odmah, takoreći s vrata, počeo da oštro napada, pa i vređa, predstavnike pomenutih preduzeća. Pošto se iz dokumentacije kojom su svi raspolagali jasno videlo da zapravo državna administracija snosi najveći deo odgovornosti, jedan od prisutnih se osmelio i pitao dotičnog debeovca zašto tako govori kada je greška pre svega na strani države. Na to je ovaj počeo sa još težim kvalifikacijama, zapretivši na kraju prisutnima da će ih sve pohapsiti.
Posle toga je izašlo ono saopštenje u kojem se oklevetane firme „posipaju pepelom“ i obećavaju da će načinjene propuste u najkraćem roku ispraviti.
Posebnu pažnju ovde zaslužuju komentari na društvenim mrežama i portalima, pošto je vest objavljena. Svi su oni, naime, praktično bez izuzetka, osuli drvlje i kamenje na domaće proizvođaće, kriveći ih da su nešto muvali i pokušali da podvale Rusima. Takođe, u najvećem broju reakcija tvrdilo se da je sporan kvalitet proizvoda, a ne da se radi o nedostacima prateće dokumentacije, na šta su i ruski izvori ukazivali. To pokazuje koliko je domaće javno mnjenje zatrovano kampanjom koju protiv preduzetnika već godinama vodi Vučićeva vlast pa su joj poverovali i oni koji iz dna duše ne podnose Vučića.
Debeovskom rukovođenju (poljo)privredom, kažu upućeni, ovde nije kraj. Sličan sastanak se sprema sa otkupljivačima malina, tzv. hladnjačarima. Od njih će se tražiti da malinu otkupljuju za 150 dinara, tj. za oko 1,3 evra po kilogramu. Što je gotovo duplo više od trenutne cene u Poljskoj koja iznosi 0,7 evra.
Mijat Lakićević, Peščanik
A sta je sa onih 20% propusta?
Mozda je zbog tih 20% juznoamerickih propusta izostalo onih 80% propusta drzave jer nisu ni smeli to meso da posalju na analizu?
Mozda je taj debeovac, kako ga nazivaju, u pravu? Mozda je bio ljut jer je i sam kupovao to djubre za svoj dorucak, pa se zgadio kad je saznao o cemu se radi?
Mozda su ipak preprodavci juznoamerickog GMO djubreta krivi, a mozda ih stvarno treba pohapsiti?
Bolje da ih je pohapsio, a da neko nasim seljacima da sansu da obnove stocarstvo.
Aj da iskočim iz konteksta ove priče pa da se osvrnem na jdeno poređenje iz teksta. Cena srpskih poljoprivrednih proizvoda nije definisana konkurencijom u proizvodnji na makro nivou, već kvalitetom. Nemojte cenu maline iz Srbije porediti sa cenom u Poljskoj.
tacno ,… u preradi je taj odnos 1:7 !!!