Državna služba? Ne hvala?

Zabrinjavajuća činjenica, na koju ukazuju brojna istraživanja, da svaka druga nezaposlena mlada osoba u Srbiji, odnosno straživanja pokazuju da dve trećine njih, želi da radi u javnom sektoru, koji nije nosilac ekonomskog razvoja, a u kome je već zaposleno oko 800.000 ljudi, podstakao je organizaciju Građanske inicijative da pokrene projekat “Državna služba? Ne hvala, ja sam preduzetnik”, koji za cilj ima promociju i animaciju ekonomskog osamostaljivanja mladih.

Ekonomska samostalnost mladih u Srbiji je postala je prioritetni problem i najilustrativniji  pokazatelj njihovog lošeg položaja i besperspektivnosti. Rešavanje ovog problema zahteva aktivnu komunikaciju s mladima i razumevanje njihovog položaja i stavova.

– Istraživanje „Državna služba? Ne hvala, ja sam preduzetnik!’’ proizašlo je iz radionice Građanskih inicijativa i nastojanja tima koji radi s mladima da mladu osobu i pitanje njegove/njene ekonomske samostalnosti stavi u prvi plan. U pripremi plana za ovo istraživanje, tim Građanskih inicijativa naišao je na prazninu u podacima to jest nedostatak podataka koji sveobuhvatano analiziraju i opisuju stavove mladih prema preduzetništvu, pa smo odmah postavili pitanje na osnovu kojih podataka se kreiraju državne mere i programi podrške mladim preduzetnicima. S tim u vezi, ovo istraživanje je doprinos Građanskih inicijativa boljem razumevanju mladih i njihovih stavova o preduzetništvu i državnoj službi i jedan od izvora podataka koji kreatorima državnih mera i programa podsticanja omladinskog preduzetništva može poslužiti kao osnov za buduće planiranje. Motiv za ovo istraživanje pronašli smo u pitanju kako mladi u Srbiji sebe vide u narednom srednjoročnom periodu i da li su spremni na ulogu nosioca ekonomskog razvoja. Naime, u proteklih nekoliko godina, u Republici Srbiji usvojeno je ili je najavljeno usvajanje više važnih strategija i zakona koji treba da omoguće ekonomski razvoj Srbije do 2020. godine. U tim dokumentima, projektovani razvoj se zasniva na jačanju privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća, koja treba da budu okosnica ekonomskog razvoja. Nosioci tog razvoja do 2020. godine, u smislu ljudskog i socijalnog kapitala, treba da budu generacije mladih koje danas imaju između 15 i 30 godina – objašnjavaju u Građanskim inicijativama.

Rezultati istraživanja Građanskih inicijativa ukazuju da mladi u Srbiji traže sigurnost i izvesnost, odnosno da bi 40 odsto mladih pre izabralo da ima siguran a lošije plaćen posao, dok bi 33 da ima sopstveni biznis, a 27 procenata bi izabralo da ima dobro plaćen a manje siguran posao.

– Mladi u Vojvodini (48%) bi pretežno izabrali siguran posao, dok bi mladi u Beogradu (41%) pretežno izabrali da imaju sopstveni biznis i rade za sebe. Sigurnost zaposlenja mladi najviše prepoznaju u državnoj službi odnosno javnom sektoru. Naime 57 odsto mladih misli da je zaposlenje u javnom sektoru sigurno zaposlenje, a 44 procenta smatra da je rad u državnoj upravi najbolje profesionalno iskustvo. Mladi takođe ističu i da su državni činovnici plaćeni taman onoliko koliko treba. Njih 39 odsto misli da su preplaćeni za posao koji rade, dok 36 procenata misli suprotno. S druge strane, mladi smatraju da preduzetnici ne zarađuju dovoljno niti u odnosu na uloženi rad i vreme niti u odnosu na rizik koji preuzimaju. Skoro polovina mladih smatra da je preduzetnička zarada mala – analiziraju rezultate istraživanja u Građanskim inicijativama.

Tekst objavljen u okviru projekta “Mladi i preduzetništvo”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Čačka u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Grada Čačka.

_______________________________________________________