Dve decenije Socijalnog-ekonomskog saveta

Ima li socijalnog dijaloga u Srbiji, da li je taj dijalog iskren i efikasan, koliko Socijalno-ekonomski savet učestvuje u kreiranju socijalnih, ekonomskih i drugih javnih politika… samo su neka od pitanja na koja su odgovarali učesnici video konferencije „Dve decenije socijalnog dijaloga u Srbiji“, održanoj u Beogradu, kako je izvestio portal UGS Nezavisnost.

Na pitanje o produktivnosti socijalnog dijaloga ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević odgovorila je da sastanci Socijalno-ekonomskog saveta (SES), ključne institucije socijalnog tripartizma sastavljene od predstavnika države, poslodavaca i sindikata nisu uvek prijatni razgovori jer se u njima iznose različita mišljenja, predlozi i komentari.

Povodom primedbi socijalnih partnera, posebno sindikata, da su oni u socijalnom dijalogu sa državom često ignorisani, odnosno da nisu konsultovani o najvažnijim socijalno-ekonomskim pitanjima, ministarka je kazala da lično uvažava predloge predstavnika sindikata i poslodavca, ali i da postoje jasno definisane procedure o načinu usvajanja zakona i drugih propisa.

Zoran Stojiljković

Sindikati u Srbiji su duboko potcenjeni, „ne radimo ono što je evropska mantra o socijalnom dijalogu“, izjavio je predsednik Nezavisnosti Zoran Stojiljković. Pojasnio je da se SES nikada nije bavio temama kao što su demokratske promene, statistika i planiranje privrednog razvoja, pa čak ni budžetom. Kako je Stojiljković rekao, „najsrećniji slučaj je bio kada je neki ministar povodom rebalansa budžeta došao da nam usmeno, neobavezno i ukratko kaže šta misli o tome… Nas su naučili da sindikati treba da se pitaju o zaradama i eventualno o kolektivnom ugovoru, kakva strategija privrednog razvoja”.      

Stojiljković je dodao da u poslednje vreme ima nekih ozitivnih pomeranja u radu SES-a, „sad se sastajemo jednom mesečno, provuče se i neka velika tema“, ali da je „moć inicijative SES-a toliko redukovana kao da smo na sporednom koloseku“.

Miloš Nenezić

Govoreći o dometima socijalnog dijaloga predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je takođe ocenio da ima pozitivnih promena u radu SES-a, ali i da je od suštinskog značaja da sindikati i poslodavci kao socijalni partneri države učestvuju aktivno u kreiranju javnih politika, strategija i zakona. Naglasio je da je osnovni smisao SES-a upravo da konsenzusom sva tri partnera dođe do rešenja koja će preduprediti konfliktne situacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko podsetio je na razloge uspostavljanja SES-a i ukazao na rastući deo radno angažovanih koji nisu obuhvaćeni socijalnim dijalogom, kao što su radnici po ugovorima na određeno vreme ili samozaposleni, ljudi u nekim fleksibilnim formama povremenog radnog angažovanja ili u radu na daljinu… Naglasio je Arandarenko da je veoma važno naći način kako sve njih uključiti u socijalni dijalog.  

Mihail Arandarenko

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković saglasila se da je socijalni dijalog izuzetno važan, ali i primetila taj dijalog ne uključuje interese svih građana i da je zato neophodno omogućiti širi, društveni dijalog. Kao primer, navela je da SES nije razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti, iako je to moralo da bude u njegovoj agendi. Njena primedba je bila i da država nema nameru da u saradni sa socijalnim partnerima, ali i civilnim društvom kreira plan razvoja Republike Srbije koji bi uključivao i soacijalno-ekonomski razvoj.

Video konferenciju su organizovali Sindikat Nezavisnost i Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku nemačke Fondacije Fridrih Ebert. Moderator debate bila je novinarka Ljubica Gojgić. 

Prvi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije osnovan je 2001. godine sporazumom o uspostavljanju socijalnog dijaloga između Vlade, sindikalnih centrala i Unije poslodavaca Srbije.

Tri godine kasnije donesen je Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu kojim je taj tripartitni organ definisan kao nezavisno telo sastavljeno od predstavnika Vlade, reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Savet ima 18 članova: šest predstavnika Vlade, isti broj predstavnika Unije poslodavaca Srbije, i šest predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

U nadležnosti Socijalno-ekonomskog saveta su kolektivno pregovaranje, uticaj ekonomske politike na socijalni razvoj, zapošljavanje, zarade i cene, konkurenciju i produktivnost, privatizaciju i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, kao i zaštita radne i životne sredine, obrazovanje i profesionalna obuka, zdravstvena i socijalna zaštita, demografska kretanja… Takođe, Savet razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca i o njima daje mišljenje.

Izvor: Nezavisnost

_______________________________________________________________________________