Dvojica Čačana na listi 100 najbogatijih u regionu

Nedeljnik i ove godine donosi listu 100 najbogatijih privrednika u regionu. Na njoj se ove godine nalaze i dvojica Čačana.

Listu 100 najbogatijih u regionu sačinili su eksperti dveju renomiranih konsultantskih firmi koji rade na Njujorkoj berzi i beogradska investiciona firma Hefestos kapital i njen vlasnik Stefan Petrović. Koristili su najmerodavnije multiplikatore Stern School of Business New York University (i komparativnih kompanija) a u analizu su uključili i rezultate tržinih transakcija u regionu i svetu.

Bez obzira na još jednu kriznu godinu istorija je pokazala da kapitalizam (slobodno tržište i preduzetnička sposobnost) iz krize i ovog puta izlazi jači. Mnoge kompanije širom demokratskog sveta pozitivno su iznenadile svojom sposobnošću da održe visoke iznadprosečne profitne marže. „Ko umije, njemu dvije“ kaže narodna poslovica, a u biznisu ona se prevodi kao poruka – ko zna, taj se dalje razvija i raste. Tu tezu potvrđuje i Forbsova lista najbogatijih ljudi na svetu na čijem je čelu Ilon Mask. Forbs kaže da sada ima više milijardera nego ikad – ukupno 2.781, što je 141 više nego prethodne godine i 26 više od rekorda iz 2021. godine. Oni ukupno vrede 14,2 biliona dolara, što je za dva biliona dolara više u odnosu na prethodnu godinu i 1,1 bilion više od rekorda iz 2021. godine.

Kombinacija otežanih uslova poslovanja i individualnih odluka vlasnika kompanija kreirali su Listu 100 najbogatijih poslovnih ljudi u našem regionu (države bivše Jugoslavije).

Na vrhu – ništa i nešto novo. Listom, kao i prošle godine, suvereno dominiraju Silvio i Robert Kutić i Izabel Jelenić, vlasnici tehnološke kompanije Infobip. Istini za volju, za godinu dana izgubili su vrednost od 217 miliona evra. Ali to ih mnogo ne uzbuđuje jer firma do sada nije bila usmerena na generisanje profita kao glavnog pokazatelja, ve na rast, inovacije i pozicioniranje za budunost. Prvo mesto Infobipa na Listi 100 najbogatijih poslovnih ljudi u regionu deo je šire (globalne) slike u koju je trenutno smeštena industrija informacionih tehnologija. Ta slika pokazuje da softverski deo IT industrije nastavlja da raste guran veštačkom inteligencijom, ali hardverski deo stagnira i opada. Primer ovog drugog trenda je treća najvrednija hrvatska kompanija Rimac Bugati (vlasnik Mate Rimac) koja je izgubila dva mesta na ovogodišnjoj listi u odnosu na prethodnu godinu. Istina, postoji još jedan razlog za pad vrednosti od 750 miliona evra – hlađenje zapadnog tržišta električnih automobila što je usporilo rast tehnoloških kompanija iz industrije EV vozila. Pad Mate Rimca na peto mesto Liste iskoristili su srpski biznismeni Miroslav Mišković (skočio na 2. mesto) i porodica Kostić (3. mesto), koja je nasledila imovinu oca koji je preminuo krajem 2024. godine.

Među prvih pet na Listi 100 dogodila se još jedna promena – Dubravko Grgić, vlasnik Agram grupe, preselio se s 2. na 3. mesto ovogodišnje liste. Upečatljiva karakteristika ovogodišnje liste je da su među prvih 20 poslovnih ljudi iz regiona isključivo biznismeni iz Hrvatske i Srbije. U prvih pet – tri su Hrvatske i dva iz Srbije, a u prvih 10 – šest je iz Hrvatske i četiri iz Srbije. biznismen iz neke druge države regiona je Senad Džambić, vlasnik Bingo grupe iz Bosne i Hercegovine, a zauzeo je 22. mesto. Zajednička karakteristika za posmatrane poslovne ljude i njihove kompanije jeste stabilizacija biznisa, bogati su i dalje bogati a oni koji znaju da rade biznis nastavljaju da rastu.

Među srpskom poslovnom elitom primetno je već dve-tri godine da privrednici bliski vlastima ulaze i izlaze iz biznisa, rastu i padaju, osnivaju i gase firme, a u međuvremenu (dok se bave biznisom) uglavnom posluju s državom i njenim novcem. Gotovo da ne postoji privatna firma rođena i negovana na državnim jaslama za koju se može reći da je ozbiljna i održiva jer njeni vlasnici ne znaju da rade u zdravoj konkurenciji i nisu sposobni da posluju bez zaštite na tržištu. Možda ništa od rečenog nije karakteristično za firmu Koefik, ali je primetno da je njen vlasnik Nenad Kovač ovog puta nestao je s Liste 100 najbogatijih u regionu. Ali je zato Dragoljub Zbiljić, vlasnik kompanije Energotehnika Južna Bačka (poznate po poslovnim aranžmanima s državom), za godinu dana uvećao vrednost svoje firme za 110 miliona evra (sa 239.771.360 na 349.848.260 miliona). Podaci pokazuju da su u svim zemljama regiona klasični (tradicionalni) biznisi standardno dobri i da donose stabilan profit. Za biznis s nekretninama može se reći da je u porastu. Visoke tehnologije, osim u Hrvatskoj, daju zadovoljavajuće prinose u Sloveniji i Srbiji, dok je među poslovnim ljudima u Crnoj Gori pao interes za tu industriju, verovatno zbog malih šansi za veliku zaradu.

Dominaciju imovine hrvatskih biznismena na Listi 100 najbogatijih u regionu najpre je moguće tumačiti članstvom Hrvatske u Evropskoj uniji. Nisu u pitanju samo finansijski podsticaji (koje je, recimo, dobio Rimac) nego i ukupan poslovni ambijent u potpunosti usaglašen s evropskim pravilima. Uz to, hrvatske kompanije dobile su pristup evropskom tržištu (pola milijarde potrošača) koje ih je u proteklih 11 godina „vaspitalo“ kako da se na njemu ponašaju. Takve okolnosti pogodovale su rađanju, razvoju i rastu dva „jednoroga“ (Infobip i Rimac Bugati). Naravno da je preduslov za njihovo stvaranje bila ideja, inovacija, izvrsnost i poslovna sposobnost vlasnika tih kompanija. A „glancanju“ njihovih performansi nemerljiv doprinos dao je izlazak na međunarodno tržište gde su postali globalni lideri u svojim branšama.

Kada su u pitanju Čačani, na listi su se našla dva imena.

Na visokom šestom mestu nalaze se Dejan Čakajac i Jadranka Stepanović sa kompanijom Mozzart. Vrednost kompanije procenjena je na 1.808.077.997 evra. Firma je u 2023.godini brojala 2.900 radnika a prosečna bruto zarada iznosila je 152.788 dinara.

Na 53. mestu našao se Milenko Kostić sa firmom Auto Čačak čija je vrednost procenjena na 524.790.774 evra. U odnosu na prošlu godinu vrednost firme uvećao je za skoro 150 miliona evra. U 2023. godini broj zaposlenih u firmi bio je 96, a prosečna bruto plata iznosila je oko 162.000 dinara.

Kostić ima nekoliko firmi. Auto Čačak Promet zapoščjava 140 radnika, a prosečna bruto zarada u toj firmi 2023. godine bila je 135.873 dinara. Auto Čačak Trucks zapošljava 62 radnika, a bruto zarada u toj firmi iznosila 165.740 dinara. Auto Čačak Inženjering ima najmanje radnika, ali i najmanje zarade. U ovoj firmi tokom 2023.godine radilo je 16 radnika, a prosečna bruto zarada bila je 83.000 dinara. Firma Auto Čačak Komerc zapoščljava 27 radnika, a prosečna bruto zarada bila je  183.645 dinara.

Izvor: List Nedeljnik, Miša Brkić