Ekonomska snaga Srbije na pretposlednjem mestu u regionu, sve više zaostajemo
Indeks ekonomske snage, kao i druge relevantne ekonomske analize pokazuju da je Srbija, za vreme aktuelne vlasti, ostvarila malo slabije rezultate od proseka susednih zemalja, pri čemu je u nekim godinama bila iznad, a u drugim ispod proseka, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Srbija se, mereno NIN-ovim Indeksom ekonomske snage osam zemalja regiona za 2022. godinu, nalazi na pretposlednjem mestu i samo je Severna Makedonika gora od Srbije, objavio je nedeljnik NIN.
Na prvom mestu je Hrvatska sa indeksom 7,25, druga je Bugarska (6,75), treća BiH (6,25), četvrta Rumunija (6,13), peta Crna Gora (5,38), šesta Albanija (5,13), sedma Srbija (5,00) i na poslednje mestu je Severna Makedonija sa indeksom 3,25.
Rast GDP po glavi stanovnika Srbije (per capita) : 2000-2011 5.890 USD 2011-2022 2.590 USD Od 2011-2022 rast GDP per capita: Srbija- 2.590 USD Hrvatska – 3.790 USD Madjarska – 4.230 USD Ceska – 5. 770 USD Bugarska – 5.915 USD Rumunija – 6.421 USD. |
Arsić je u tekstu za NIN naveo da NIN-ov indeks daje važan doprinos objektivnom i celovitom sagledavanju ekonomskih rezultata Srbije u određenoj godini u odnosu na rezultate susednih zemalja, a računat je na osnovu različitih pokazatelja, pa je moguće da se na osnovu njega dobije relativno potpuna slika o stanju privrede jedne zemlje u određenoj godini, ali i da se procene izgledi i rizici u narednim godinama.
„Ovakav indeks naročito je važan za Srbiju, u kojoj se tokom poslednje decenije u najvažnijim medijima, koji su pod kontrolom vlasti, pristrasno, a ponekad i netačno, predstavljaju ekonomski rezultati Srbije“, kazao je Arsić.
Srbija je 1989. imala 39% veći gdp per capita od Crne Gore, a Hrvatska 22% veći od Srbije. Danas C. Gora ima 1% veći, a Hrvatska 92% veći od Srbije. |
Prema njegovim rečima, selektivno i pristrasno biranje ekonomskih pokazatelja ima cilj da se potkrepi unapred zadata teza da Srbija za vreme aktuelne vlasti ostvaruje najbolje rezultate u regionu, koji su istovremeno najbolji u njenoj istoriji.
Arsić je istakao da se u tom cilju selektivno biraju podaci prema kojima je Srbija u toj godini bolja od susednih zemalja, a zanemaruju važniji podaci, prema kojima je ostvarila prosečan ili ispotprosečan rezultat.
Osnovni problem je siva ekonomija:
DOKAZ
Na osnovu HTC metoda procenjeno je da siva ekonomija u Srbiji iznosi 24% BDP.
Procenjeni obim sive ekonomije prema HTC metodu je manji u odnosu na MIMIC, zbog toga što se na osnovu podataka o dohocima i potrošnji domaćinstva ne mogu obuhvatiti neki oblici ekonomije koji se ostvaruju u preduzećima (porez na dobit, porez imovinu, takse, naknade i dr.).