Prethodni članak
Ekonomski razvoj Srbije ispod proseka, gora samo Albanija
Objavljeno 26/08/2021
Profesor Goran Radosavljević izjavio je danas da je ekonomski razvoj Srbije u poslednjih deset godina bio ispod proseka regiona.
Radosavljević je u intervjuu za Novi magazin kazao da je prosečan bruto domaći proizvod po glavi stanovnika meren paritetom kupovne moći, u Srbiji u periodu 2013- 2020. bio oko 12 odsto niži od proseka regiona, dok je njegov rast u istom razdoblju bio jedan od najnižih u regionu.
„Poređenja radi, od 2001. do 2012 prosečan dohodak, kao i njegov rast, bio je na nivou regiona. Dok smo u periodu 2001-2012. držali korak s regionom, od 2013. do 2020. Srbija postepeno zaostaje za zemljama regiona. U prethodnih deset godina bolje ekonomske performanse, tj. brži rast prosečnog dohotka stanovništva, od Srbije su imale Rumunija – gotovo dva puta brži rast – Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Makedonija“, naveo je Radosavljević.
Dodao je da su sporije rasle samo ekonomije Hrvatske i Albanije.
„Ako pri tome imamo u vidu da je dohodak u Hrvatskoj gotovo 60 odsto veći nego u Srbiji, dolazimo do zaključka da je ekonomski jedino lošiju dinamiku rasta od Srbije u prethodnih deset godina imala Albanija“, istakao je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
Po njegovim rečima, Srbija je od 2012. povećala svoj prosečan dohodak u odnosu na prosek u Evropskoj uniji (EU) za tri procentna poena, što je posle Albanije najslabiji rezultat u regionu.
„Rumunija je, na primer, u istom periodu povećala prosečan dohodak za 18 procentnih poena. Prosečan dohodak u Rumuniji je 2012. bio na 54 odsto proseka EU, a u 2020. je porastao na 72 odsto proseka EU. Srbija je tek na 43 odsto proseka EU dohotka. Dakle, ponovo smo na začelju Evrope i regiona“, kazao je Radosavljević.
Rekao je da je Srbija daleko od toga da bude „ekonomski tigar regiona“, iako vlast na sve načine pokušava da prikaže Srbiju kao zemlju s brzim i visokim rastom i pri tome ne bira sredstva.
„Raspodela bez smislenih ekonomskih kriterijuma milijardi evra budžetskih para u prethodne dve godine, veliki rast zaduženja praćen netransparentnim trošenjem tih para, te ogromne subvencije za otvaranje radnih mesta, imaju cilj da se ekonomska situacija prikaže boljom nego što jeste“, naglasio je profesor Goran Radosavljević.
Nemoguce! Ja sam na javnom servisu cuo da smo mi najbrze rastuca ekonomija u Evropi! A javni servis nikad ne laze! Tako da.. proverite vi tu informaciju 😉
U Tabeli 3, konsolidovani bilans države 2005.-2021., na sajtu Ministarstva finansija postoje razni zanimljivi podaci. U redu 44 je dat podatak o deficitu budžeta po godinama. Od 2005.-2011. ukupni deficit budžeta je bio 558 milijardi dinara (80 milijardi/godišnje). A od 2012.-2021. je deficit 1326 milijardi dinara (140 milijardi/godišnje).
U redu 32 je dat iznos koji se plaća za kamate. Preračunato u evre, od 2005.-2011. je plaćeno 2 milijarde € (286 miliona/godišnje) a od 2012.-2021. je plaćeno 8.9 milijardi € (937 miliona/godišnje).
U Tabeli 5 je dat javni dug, centralni nivo vlasti, na kraju svake godine. Slobin dug od 14.2 milijarde € je do smene vlasti u julu 2012. uvećan na 15.4 milijardi (+1.2 mlrd €). A sada je dug 28.4 milijardi € (+13 molijardi).
U Tabeli 1, red 8, dat je realni rast BDP-a. U periodu 2001.-2011. rast je 61.3% (4.44% godišnje) a od 2012.-2021. je 16.4% (1.7% godišnje).
U redu 57 i 59 su dati procenti realnog rasta plata i penzija. Kod „žutih“ je ukupni realni rast plata 181% a penzija 93%.
Kod ovih (zaključno sa 2020.godinom) je rast plata 21% a penzije su realno PALE 5%.
Kao što znamo (ko ne zna neka se podseti) u poslednjem kvartalu 2012. je podignuta viša stopa PDV-a sa 18 na 20%, početkom 2015. niža stopa sa 8 na 10%. Na leto je uvedena akciza na struju (7.5% + PDV) i značajno su vremenom nazidane ostale akcize.
U redu 5 Tabele 1 je dat BDP u tekućim cenama. A u Tabeli 3, u redu 14 i 18, su dati iznos naplaćenog PDV-a i akciza a u redu 7 ukupni javni prihodi. Kada se od 2011. do 2020. uporedi rast BDP-a (u tekućim cenama sa inflacijom 51.24%), rast akciza i PDV-a (+67%) i rast prikupljenih javnih prihoda (+65%) vidi se da su porez i akcize porasli za 16% a javni prihodi za 14% iznad rasta BDP-a. Prevedeno u dinare, prošle godine su nam OTELI kroz PDV i akcize 79 milijardi dinara više a kroz javne prihode 194 milijarde dinara više nego što je trebalo prema rastu BDP-a.“ Sve lepo piše, samo nema ko da pročita……
Nije istina ovo sto pises. Ja gledo na Pinku kad je nas precednik govorio da ne znamo sta cemo sa parama i da mnogo lepo zivimo.
stop naprednoj pljacki !
Nikad Gore u Srbiji.Ima li ko da sruši ovu nakaradnu vlast i Diktatora.
Е моји ви, да је Пармезановић Чмарко на власти, Чачак би био као Осло а Србија као Норвешка. Питајте професионалца, он најбоље зна, директно вири из његовог ануса, много се добро слажу..
Pa zahvaljujući tuzli parmezanoviću guzli mi i jesmo ekonomski tiger. Dognaj bostan na raskrsnici prodaj.
Ovo nije istina,ovo je propaganda Djilasa i Šolaka,mi smo najači u regionu
Bivši drzavni sekretar rece i ostade i dalje profesor Baltazar.