Zablaće: Eksproprijacija po sili zakona

Да ли је у питању цена прогреса или цена незнања, неспособности, бахатости државних органа и органа локалне самоуправе коју ће пре свих мештани Заблаћа и свих других села дуж трасе будућег пута Појате-Прељина платити, није тешко погодити. 

Нема сумње да би боље било када би планери уместо што лењиром у Београду спајају полазну и завршну тачку, прво мало изашли на терен. Можда тада будући аутопут не би ишао посред најплодоноснијих њива.

Само кога је то брига када ће се власницима њива, силом експропријације, земљиште одузимати по багателно ниској цени, а потом за баснословне паре продавати за бензинске пумпе и ресторане поред пута.

Допис којим су нам се обратили мештани Заблаћа, који су добили Решења о експропријацији, објављујемо у целини: 

Поштована редакцијо,

Ово је ламент вредних и поштених мештана села Заблаћа,  који деценијама и генерацијама уназад живе од својих руку и прихода које убирају са своје земље. Обраћамо се вама, као јединим локалним медијама које имају емпатију за ,,малог“, а делом неукаљаног човека. Надамо се да ће вас наша прича инспирисати да заједно дођемо до неких одговора који су од виталног значаја за наше породице.

Наша мука и невоља је почела вешћу о експропријацији. Незваничну информацију о одузимању најплоднијих нам парцела покрај Мораве начули смо прошле јесени. Нагласићемо и да је ово најплодније заблаћанско земљиште са чије се површине годишње скину и до 2-3 ратарске културе. Та незванична информација више је била ,,трач“ да ће кроз наше парцеле проћи ново корито Западне Мораве због изградње ауто-пута Е-761, потез Појате-Прељина. Иако само гласина, њена тежина је довољно јака да нас све уздрма и покрене бројна егзистенцијална питања. Нажалост сва врата на која смо покуцали, од локалне самоуправе до општинских институција, да се распитамо о истинитости ове информације и нашој даљој судбини, остала су затворена.

Пре петнаестак дана нас је по први пут контактирао наводни службеник управе за урбанизам за град Чачак. Истовремено нас је обавестио да ће нам земља бити одузета како би се управио део речног корита и питао да ли се са тиме слажемо. На питања зна ли се датум када ће почети радови, колике ће бити накнаде за површине које нам узимају, шта ће бити са парцелама које ће корито да пресече, па остану са друге стране реке, такорећи ни на чијој земљи и како доћи до њих, није имао одговоре. Да напоменемо, у процесу експропријације појединим власницима ће парцела бити подељена у више делова.

Одмах после тога стижу први дописи из исте управе о обавештењу о експропријацији делова парцела, и даље не наводећи датум почетка радова и висину надокнаде.

Паралелно са добијањем ових обавештења, наводни делегат се вози кроз сеоско поље и евидентира које су културе усејане.

Јесења и пролећна сетва одавно су обављене и сада већ очекујемо прве приходе са овог земљишта. Многи од нас засејали су кромпир, где ћемо по његовом вађењу посадити купус. Купили смо семена, уложили у расаду.

Наша невоља је незнање и немоћ у којима се налазимо. Планове имамо, година је поодмакла, а да ли смемо да их реализујемо и колики ће бити наши губици уколико нам машине уђу у засађене парцеле? Јасно је нама да је државни интерес на првом месту и важност пројекта о коме је реч, али и нас треба разумети, јер ми од овога живимо, немамо резервну земљу, ни посао.

Тржишна вредност овог земљишта одавно се креће од 170е до 200е по ару. Потражња земљишта  је велика, јер је већини Заблаћана пољопривреда примарно и једино занимање. После експропријације потреба за земљом биће још већа.

Ко је год свратио у Заблаће, зна нас као гостољубиве и разборите људе. Познати смо и по манифестацији ,,Плодови западног Поморавља“ која се више од једне деценије одржава у нашем селу.  Гости су нам били бројни суграђани, пословни сарадници, политичари, људи из државног врха, па чак и руски амбасадор.

Можда је некима тешко да схвате шта ми хоћемо…та земља храњена је нашом снагом, знојем и сузама. Годинама  се одричемо летовања и зимовања и сваког луксуза, како бисмо докупили још земље, јер са ње школујемо нашу децу, издржавамо родитеље, који су попут нас ту земљу обађивали.

Овде је реч о људима који вредно раде своје и брину се о својим породицама, савесно испуњавају своје обавезе према држави, а чију  будућност данас држава игнорише.

Можда има нечег злослутног у стиховима ,,Морава се утишала, сада мирно дрема, не чује се, не жубори ко да никог нема…“

Забринути Заблаћани

________________________________________________