EU na pragu novih reformi da bi stigla SAD i Kinu, ulaganja preko 800 milijardi evra godišnje

Bivši šef Evropske središnje banke Mario Dragi upalio je crveni alarm.

U svom dugoočekivanom izveštaju o vuropskoj konkurentnosti, Dragi navodi kako je hitno potrebna „nova industrijska strategija za Evropu“, da bi se finansirale radikalne i brze reforme i tako EU uhvatila korak za SAD-om i Kinom.

Cena te strategije, tvrdi Dragi, trebalo bi da iznosi 800 milijardi evra godišnje, što bi diglo ulaganja na nivo kakav nije viđen od 1970-ih.

– Nikada u prošlosti se nismo činili tako malim i neadekvatnim u odnosu na veličinu izazova s kojim moramo da se suočimo. Malo je verovatno da će privatni sektor moći da finansira lavovski deo ove investicije bez podrške javnog sektora – napisao je Dragi u izveštaju na 400 strana koji je naručila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Leyen.

Ključne Dragijeve preporuke uključuju ublažavanje pravila tržišne utakmice kako bi se omogućila tržišna konsolidacija u sektorima kao što su telekomunikacije, zatim integracija tržišta kapitala centralizovanjem tržišnog nadzora, veće korišćenje zajedničke nabavke u sektoru obrane i novi trgovinski program za povećanje ekonomske nezavisnosti EU.

Gardijan zato ističe kako ključna poruka koja se provlači kroz izveštaj Dragija glasi: države članice moraju da ojačaju svoje zajedničke napore i da bolje surađuju. To uključuje kombinovanje njihove potrošačke moći, zajedničko osvajanje direktnih stranih ulaganja i korišćenje pregovaračke moći kako bi pronašle put ka jeftinijoj energiji.

Na tragu tome je i deo izveštaja koji bi mogao da izazove najviše kontroverzi. Naime, Dragi smatra da Evropa treba da krene ka integraciji tržišta kapitala. Na to se može gledati i kao korak prema evroobveznicama, u kojima države članice izdaju zajednički dug. Evroobveznice su inače predložene kao rešenje za evropsku dužničku krizu pre više od deset godina. Medjutim, bogatije, štedljivije zemlje severne vurope ne žele da budu odgovorne za južnih suseda i teško da će pristati na takav plan.Podrška “evropskih javnih dobara” kao što su zajednička energetska infrastruktura i zajednička vojna nabavka, kao i novi nameti na nivou EU za finansiranje veće potrošnje kroz zajednički budžet, takođe bi  moglo da naiđe na neodobravanje pojedinih članica.

Analitičari tako već neko vreme upozoravaju kako će svaki pokušaj da se odigne novi zajednički dug EU izazvati otpor štedljivijih vlada u zemljama poput Holandije i Nemačke, ali njmački ministar spoljnih poslova već je pozdravio Dragijeve predloge.

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen zadužila je Dragija da pripremi izveštaj nakon što je Evropa pogođena ekonomskim potezima konkurenata– agresivnim američkim podsticajima za prelaz na čistu tehnologiju i pozamašnim kineskim subvencijama proizvođačima električnih vozila.

– Ako Evropa ne uspe da poveća svoju produktivnost i visinu rasta, reskiramo pad životnog standarda. Nalazimo se pred egzistencijalnim izazovom – zaključio je Mario Dragi.

______________________________________________________