EU o stanju srpske ekonomije

Privreda Srbije će i ove godine biti u recesiji, ali se pozitivna nula sada čini bližom nego pre nekoliko meseci. Ovo je zaključak iz najnovijeg izveštaja Evropske komisije (EK) o evropskim ekonomskim prognozama za zemlje članice i kandidate. EK je time korigovala stopu ekonomskog rasta sa minus 0,5 na minus 0,1 odsto.

To znači da će bruto domaći proizvod (BDP), to jest sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, biti veći za oko 150 miliona evra od očekivanog. Od nominalnog, značajniji je, ipak, psihološki efekat, jer je pozitivna nula sve bliža. To je na liniji nezvaničnih najava koje mogu da se čuju s aktuelnih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, po kojima će MMF stopu rasta za Srbiju korigovati sa minus 0,5 na nula procenata.

U izveštaju EK navodi se da je najveći doprinos ovoj reviziji rasta dala niska cena nafte na globalnom tržištu, koja je našoj zemlji kao uvozniku tog energenta smanjila troškove proizvodnje. Za sledeću godinu EK očekuje rast privrede od 1,2 odsto.

Privatna potrošnja biće u padu i ove (-1,7) i sledeće godine (-0,4 odsto). Osim stanovništva i država će manje trošiti. Pa EK za ovu godinu prognozira pad javne potrošnje od minus 3,8, a dogodine od minus 0,8 odsto.

Na tržištu rada takođe se vide negativne tendencije. Nakon smanjenja stope nezaposlenosti na 18,9 odsto na kraju 2014, tokom 2015. očekuje se rast nezaposlenost i stopa od 19,3 procentna poena, da bi 2016. bila dodano uvećana (20,3 odsto). Najviše zbog okončanja procesa privatizacije koje Srbiji tek predstoji i najavljenog smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru. Preduzeća u državnom vlasništvu, posmatrači EU za našu zemlju vide kao najveći izazov.

Kada je o inflaciji reč, analitičari EK prognoziraju da će i ove godine cene biti ispod cilja koji je postavila NBS (od 2,5 do 5,5 odsto). Prema njihovim očekivanjima, cene će tokom ove godine porasti 2,4 odsto.

Manjak u državnoj kasi biće smanjen sa prošlogodišnjih 6,7 na 4,9 odsto, dok će državna dugovanja dostići 79,6 odsto BDP. Javni dug će nastaviti da raste i tokom 2017. godine.

U Briselu je juče u okviru Regionalnog dana saradnje predstavljen i izveštaj Balkanski barometar u kome se meri kakvo je raspoloženje građana prema Evropskoj uniji. Prema tom dokumentu najveći optimisti su stanovnici Kosova, jer čak 76 odsto ispitanika misli da je članstvo u EU dobra stvar. Najoprezniji su ispitanici iz Srbije (bez Kosova), gde to misli svega 41 odsto građana.

Balkanski barometar meri i uslove poslovanja za kompanije koje nisu u državnom vlasništvu. Tako 24 odsto ispitanika iz Srbije misli da se poslovno okruženje poboljšalo, dok 36 odsto da je biznis okruženje lošije nego što je bilo pre godinu dana. Da se celokupna ekonomska situacija u Srbiji poboljšala misli svega pet odsto ispitanika, dok 74 odsto njih vidi pogoršanje. Zanimljivo je da 27 odsto kompanija iz Srbije nema internet sajt, a više od polovine ispitanika iz privatnih firmi ne koristi društvene mreže kao vid reklamiranja.

Za region zajednički izazov je visoka stopa nezaposlenosti. O tome je na jučerašnjem Regionalnom danu saradnje govorio Vladimir Gligorov, profesor na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču. Prema njegovim rečima u čitavom regionu najveći broj anketiranih smatra da su sreća i veze od presudnog značaja za zaposlenje.

– Izuzetak su stanovnici Albanije i Kosova, gde se misli da je to moguće uz pomoć znanja i veština. To je najveći izazov za nezaposlenost u regionu – zaključio je Gligorov.

Juče je bilo najavljeno i prisustvo ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, ali je on otkazao dolazak.

Od zvaničnika EK takođe je moglo da se čuje da će do oktobra za zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, dobiti pet do deset preporuka koje će u okviru programa evropskih ekonomskih reformi morati da ispune u narednom trogodišnjem periodu.