Farmakom ojadio i Čačansku banku

Uhapšeni vlasnik Farmakoma Miroslav Bogićević imao je kredite kod 26 banaka, a jedna od njih je bila i Čačanska banka. Čačanska banka je Bogićeviću odobrila kredit u oktobru 2011. godine u izsnosu od pet miliona evra nakon potpisivanja sa Međunarodnom finansijskom korporacijom koja je Farmakomu odobrila kredit od 120 miliona evra.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC – deo Svetske banke) kao lider finansijskog konzorcijuma učestvovala je u tom kreditu sa 40 miliona evra, bečka Erste banka sa 30 miliona evra i tri domaće banke – Komercijalna (sa 35 miliona), Banka Inteza (sa 10 miliona) i Čačanska banka (sa pet miliona evra). Uslovi zajma su bili isti za sve kreditore – kredit je odobren na osam godina, sa periodom mirovanja od dve godine i kamatom od 6,5 odsto.

Novac je trebalo da bude upotrebljen za restrukturiranje kompanije, otvaranje novih rudnika cinka, antimona i zlata (Suva ruda u Raškoj, Rujevac i Ravnaja kod Loznice i Rajićeva gora na Kopaoniku), povećanje proizvodnje u metaloprerađivačkoj industriji i u poljoprivredno-prehrambenom delu Farmakoma.

Radojka Nikolić, iz Biznis magazina kaže da je Bogićevićeva imperija nastala na talasu politike, pre 5,6 godina i da je njegov koncern je obuhvatio neverovatan opseg preduzeća. Prema njenoj oceni došao je na talasu politike i otišao je posle odlaska stranke koja ga je podržavala.  Ona je dala primer kredita koji je Farmakom dobio od Svetske banke.

– Iznenađujući je kredit koji je Farmakom dobio od Svetske banke, za sumnjivu firmu koja je politički podržana, Svetska banka je dala kredit od 40 miliona evra i pomoć za narednih 80 koje su dale Erste banka, Komercijalna banka i Čačanska banka. Tada je bilo izvesno da firma ne posluje dobro, da je u problemima, a taj kredit je dobila za poboljšanje uslova funkcionisanja. Tih 120 miliona nije pomoglo da se rekonstruiše koncern koji je bio zasnovan na političkoj osnovi i poslovao je zahvaljujući podršci političara, ističe Nikolićeva.

Farmakom d.o.o. Miroslav Bogićević osniva 1989. i pretežno se bavi poslovima apoteke; osam godina kasnije preregistruje firmu u Farmakom M.B. d.o.o., a osnovna delatnost je trgovina na veliko. U jednom od retkih intervjua, u martu 2011. za „Profit“ magazin Bogićević opisuje početke: „Počeo sam da radim u Zavodu za socijalno osiguranje. U to vreme, 80-ih godina, zakon je dozvoljavao da neko ko radi u državnoj službi može otvoriti i privatnu firmu. Naravno, ja sam to iskoristio i tako sam pokušao da nađem sebe u privatnom biznisu. Počeo sam sa apotekom, i shvatio da, ukoliko želim da uspem kao privatnik, ne mogu da ostanem na jednoj apoteci, da moram da razvijam posao. Onda sam otvorio drugu, pa treću, u Mitrovici, pa u Rumi…“

No, ako su apoteke bile u centru pažnje početkom poslovne karijere, nagli Bogićevićev poslovni uzlet počinje privatizacijama. Od 2003, kao na traci, Bogićević na tenderima ili akcijskim prodajama kupuje državna, mahom propala preduzeća: najpre na berzi u julu 2003. otkupljuje većinski paket akcija Poljoprivredno-industrijskog kombinata „7. juli“ iz Debrca, u mačvanskom okrugu; početkom 2004. na aukciji pobeđuje francuski Bongren i engleski Salford, i za 510 miliona dinara postaje većinski vlasnik Šabačke mlekare. Krajem naredne, 2005, otkupljuje dve trećine akcija preduzeća Livnica Požega a.d., a već početkom 2006. Bogićević objedinjuje svoja preduzeća – Farmakom M.B. prerasta u istoimeni Koncern, upisivanjem Ugovora o povezivanju privrednih društava u Registar privrednih subjekata.

Odmah po nastajanju, Koncern eksplozivno raste: u martu 2006, u Koncern Farmakom M.B. d.o.o. se uključuju Rudnici i topionica „Zajačar“ iz Loznice i Industrijski kombinat „Guča“ iz Guče, a u maju i Fabrika akumulatora iz Sombora. Potom, u oktobru kupuju se Zorka – Standard i Zorka – Razvoj i inženjering u stečaju, a u decembru ove neverovatne godine i dva rudnika koja su u stečaju: „Gajića stena“ i Drvo-Fluorit. Kupovina rudnika se nastavlja i 2007, kada Miroslav Bogićević/Koncern Farmakom M.B. postaju vlasnici rudnika Fluorit-Ravnaja i rudnik olova i cinka Suva ruda iz Raške. U aprilu 2008. deo Koncerna postaje i rudnik „Lece“ kod Medveđe. Danas, Koncern ima 12 zavisnih preduzeća, poseduje 15 rudnika i posluje u tri privredne grane – poljoprivredi, metalnoj industriji i rudarstvu.