Finansijska i budžetska alhemija ministra Malog

Resorni odbor za ekonomiju stranke Srbija centar (SrCe), napravio je anbalizu izjave srpskog ministra finansija o BDP-u, budžetu i finansijama Srbije i evošta ta analiza kaže:

U intervju datom Politici (08.10.2023) Siniša Mali, ministar finansija, ističe: “BDP Srbije će u 2024. biti između 74 i 75 milijardi evra. Budžet smo pravili sa projektovanom stopom privrednog rasta od 3,5%”.

Fiskalni savet je tu projekciju već ocenio kao „isuviše optimističnu“, smatrajući da bi bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024, od npr. 2,5-3% (izvor: FS-Rezime_Revidirana_FS_2024-2026.pdf) Još pesimističnije su prognozę Svetke banke koja je nedavno izašla sa svojom projekcijom rasta srpske privrede od samo 2%. (https://www.worldbank.org/en/country/serbia/overview).

Podsećamo da je rast privrede Srbije u 2022. iznosio 2,5%, što je na nivou prosečnog godišnje rasta BDP Srbije u destogodišnjem periodu (2013-2022), koji iznosi samo 2,63% (podaci na osnovu baze Republičkog zavoda za statistiku: Pretraga diseminacione baze (stat.gov.rs); https://www.macrotrends.net/countries/SRB/serbia/gdp-gross-domestic-product).

Istovremeno, javni dug Srbije na kraju avgusta ove godine iznosio je 35,2 milijarde evra, što je 50,9 odsto bruto domaćeg proizvoda – BDP, kako je objavilo Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug (podatak sa: https://javnidug.gov.rs/rsc/javnidug ). Na istom sajtu možemo pronaći i sledeće podatke o javnom dugu Republike Srbije u godišnjoj i mesečnoj dinamici, uz podsećanje da je do promene političke vlasti u Srbiji došlo 26.07.2012:

Juli 2012.g.                       javni dug Srbije: 15,5 milijardi evra (izvor: Mesečni izveštaj (javnidug.gov.rs))

2012. g.                               javni dug Srbije: 17,7 milijardi evra            javni dug čini      52,9% BDP Srbije

2013.g.                                javni dug Srbije: 20,1 milijardi evra           javni dug čini      56,0% BDP Srbije

2015.g.                                javni dug Srbije: 24,8 milijardi evra           javni dug čini      70,0% BDP Srbije

2022.g.                                javni dug Srbije: 33,3 milijardi evra           javni dug čini      55,1% BDP Srbije

2023.g. na dan 31.08.     javni dug Srbije 35,2 milijardi evra             javni dug čini      50,9% BDP Srbije

Dakle javni dug Srbije se u periodu od 11 godina povećao za oko 130%, odnosno oko 20 milijardi evra, tj. za 1,8 milijardi evra godišnje, ili još iliustrativnije: rastao je po stopi od 9% godišnje. Podsetimo se da je u istom periodu prosečna godišnja stopa rasta BDP jedva premašivala 2,5%.

Kako je onda moguće da sa tako skromnom godišnjom stopom rasta, BDP Srbije ukupno naraste sa 33,7 milijardi evra u 2012. na budžetski projektovanih 75 milijardi evra u 2024? Dakle više nego duplo.

Kako je moguće da od zemlje u zoni velike javne zaduženosti od 70,0% BDP u godini 2015. postanemo zemlja čiji javni dug iznosi tek nešto preko polovine vrednosti projektovanog BDP za 2024., i to sve uz pomenutu krajnje skromnu stopu prosečnog desetogodišnjeg privrednog rasta?

Pomenutu finansijsku alhemiju bi morao da objasni Ministar finansija. Da bismo mu pomogli u tome podsetićemo ga na inflaciju, koja je kumulativno, u periodu (2012-2022) iznosila u Republici Srbiji 61,8%. U istom periodu inflacija u EU bila je 28%, dakle, više nego dvostruko niža. (izvor: NBS, osnovni makroekonomski indikatori.xls; World Bank: https://www.worlddata.info/europe/serbia/inflation-rates.php).

Pri tome je kurs dinara prema evru bio, u pomenutom desetogodišnjem periodu, praktično zamrznut. On je na dan 31.12.2012. po srednjem kursu iznosio 113,71 din za 1 evro, a na dan 10.10.2023. srednji kurs iznosi 117,2 din za 1 evro. Potpuno nerezonski imajući u vidu domaću inflaciju i činjenicu da je ona mnogo veća nego u EU.

Evo dakle rešenja kako se skroman realni rast transformiše u rast  “nikad viđen” u novijoj istoriji: Stopostotno povećanje BDP-a i budžeta Srbije za 11 godina je u daleko većoj meri skrojeno fiksnim kursom i visokom inflacijom nego što ga je stvorio skroman realni rast domaće privrede. A skroman realni rast mogao je da generiše još skromniji rast životnog standarda meren rastom realnih zarada od svega 19% kumulativno u periodu od 11 godina (ili 1,7% godišnje).

I tako, uoči izbora ministar finansija, g. Mali, nastavlja da budžet Srbije projektuje na osnovu nepostojećeg rasta i realno postojećeg zaduživanja države. Čini to kroz raznorazne ekonomski potpuno neracionalne projeke, kao što su Nacionalni stadion, EXPO i slična zamazivanja očiju birača. Srbija centar skreće pažnju Ministarstvu finansija da će post-izborno ekonomsko otrežnjenje od takve ministrove alhemije biti bolno.

Srbija centar – Resorni odbor za ekonomiju

__________________________________________________________