FRA se sprema za privatizaciju

Država će privatizovati Fabriku reznog alata putem prodaje većeg dela imovine koji obuhvata nekretnine i hale sa osnovnim sredstvima i mašinama, i procenjen je na 20.466.240 evra. Novi vlasnik kupuje imovinu bez obaveza, koje u ovoj čačanskoj fabrici u restrukturisanju sada iznose 30 miliona evra.

Inače, imovina FRA procenjena je na 33.556.233 evra, ali su van prodajnog paketa ostale zalihe, potraživanja i druge stavke u vrednosti od 13.089.993 evra, ili 39 odsto imovine.

– Zajedno sa našim privatizacionim savetnikom, „Dil inženjeringom” iz Beograda, Agenciji za privatizaciju predali smo 16. marta izveštaj sa detaljnim popisom koja će imovina biti predmet prodaje. Za početnu cenu na prvoj prodaji određena je stoprocentna vrednost, dakle 20.466.240 evra. Ukoliko ta prodaja ne uspe sledi druga sa početnom cenom od 50 odsto, i možda treća na kojoj je početna cena trećina procenjene vrednosti – kaže Milan Vidaković, generalni direktor Fabrike reznog alata iz Čačka, osnovane 1953. godine, koja je pre tri decenije imala 4.500 radnika i godišnji izvoz od 18 miliona dolara.

Za sada je poznato da se, pismom o namerama, javio stari kupac čačanskih alata „Bazis grupa” iz Rusije. Drugo pismo uputila je „Makina takim” iz Turske, „Metalac” iz Gornjeg Milanovca zainteresovan je samo za kupovinu pogona „Alatnica” (jedan od ukupno osam pogona u FRA), ali ta izdvojena kupovina sada nije u igri, a u Čačak je dolazio i agent švedske kompanije „Sandvik” za jugoistočnu Evropu, pošto Skandinavci kupuju ovakve firme po svetu, kad njihov odbor direktora proceni da to može postati dobar posao.

– Fabrika reznog alata je u program restrukturisanja ušla 31. marta 2010. i do kraja sledećeg maja mora biti poznat naš novi status. Tri poslednje godine poslujemo sa potpuno blokiranim računima uz godišnju realizaciju od oko pet miliona evra i izvoz od 50 odsto. To može samo fabrika koja ima tržište i kupce. Mi avansno plaćamo čelik iz uvoza i redovno izmirujemo račune za struju, gas i ostale nabavke. Zato smo, pozitivnom ocenom Ministarstva privrede, uvršćeni u program privatizacije prodajom imovine. Interes nas zaposlenih je da privatizacija bude uspešna, jer u slučaju da se prodaja ne ostvari prete nam likvidacija ili gašenje – ističe Vidaković.

Od ukupno 30 miliona evra obaveza, 18 miliona su dugovi prema državi. Zatim, pet miliona evra iznosi dug Čačanskoj banci po osnovu kredita Londonskog i Pariskog kluba uzetih sedamdesetih godina prošlog veka. Ta banka, koju su nedavno kupili Turci, ima hipoteku na FRA i pravo da se namiri u potpunosti i prvoredno novcem od prodaje.

Zatim, 350 bivših i sadašnjih radnika potražuje od FRA oko dva miliona evra na osnovu izvršnih sudskih sporova zbog uskraćenih primanja. Pored toga, još 2.150 radnika potražuje ukupno 800 miliona dinara, ali su potpisali poravnanje kojim prihvataju da će biti namireni u celosti ako se proda deo imovine izdvojene upravo za tu svrhu. Njena vrednost je oko pet miliona evra, a reč je o imovini u Kulinovačkom polju, pogonu „Elda” u Čačku i delu zaliha alata.

– Najveći kupci naših alata jesu fabrike namenske industrije koje, zbog osobenosti svoje proizvodnje, koriste specijalne alate. „Zastava” od nas kupuje robu za 50 miliona dinara godišnje, veliki kupac je i čačanska „Sloboda”. Ali, naše prvo uporište je izvoz, pošto imamo stalne kupce u Iranu, SAD, Rusiji, Nemačkoj… Da možemo da učestvujemo u isporukama za javna preduzeća u Srbiji i da su nam računi prohodni, dakle da poslujemo u iole normalnim uslovima, naši rezultati bi bili za trećinu bolji, i mogli bismo državi da plaćamo sve poreze i doprinose, što proteklih godina nije bio slučaj – objašnjava Vidaković.

Država kontroliše 57,35 odsto akcija FRA a ostale su u posedu malih akcionara. Fabrika sada ima 580 radnika koji zarađuju 35.000 dinara u proseku, iščekujući 29. maj do kada bi trebalo da bude poznata sudbina njihovog preduzeća, ukoliko država ne produži taj rok.

Zanimljivo je da postoji stalni pritisak za prijem novih radnika.

– Nezaposleni se svakodnevno raspituju da li imamo neko slobodno mesto, ali zbog ovakve situacije nismo u prilici da primimo veći broj radnika. Popunjavamo ona mesta koje se oslobode zbog odlaska u penziju i usput sami školujemo majstore, jer se ovaj zanat u školi više ne uči – navodi Vidaković.

Agencija za privatizaciju dužna je da u roku od 30 dana, koji ističe 14. aprila, prihvati ili vrati na dopunu program za prodaju imovine koji je Fabrika alata podnela.