Globalna nedelja preduzetništva
Drugu godinu zaredom procenat novih preduzetnika u Srbiji uvećao se u prvom polugodištu za više od 20% i njihov ukupan broj prvi put je premašio 300.000. Za ovako snažan rast, između ostalog, zaslužna je uspešno sprovedena reforma paušalnog oporezivanja koja je 2020. posle više decenija uvela jasne kriterijume za utvrđivanje poreza i donela predvidljivije uslove poslovanja za najmanje biznise.
Iako kriza nije usporila pozitivan trend, mere podrške su i dalje potrebne. Sa panel diskusije „Fiskalni i finansijski apsekti poslovanja preduzetnika“, održane u okviru programa StarTech povodom početka Globalne nedelje preduzetništva, upućeno je nekoliko inicijativa.
– Predložili smo da se u sledećoj godini produži važenje odredbe u Uredbi o paušalnom oporezivanju, koja maksimalno povećanje poreza ograničava na 10% godišnje, izmeni način oporezivanja dela preduzetnika koji posluju na internetu, objedini uplatu poreza i doprinosa za preduzetnike sa četiri na jedan račun, kao i da se što pre usvoji predloženo rešenje za poreski tretman frilensera – rekao je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
Objedinjavanje uplate poreza na jedan račun uštedelo bi preduzetnicima i državi 260 miliona dinara, koliko se gubi na preknjižavanju obaveza. Promena obračuna za one koji drže onlajn časove ili su tzv. virtualni asistenti neophodna je imajući u vidu da bi više od 60% prihoda morali da daju za porez ukoliko žele da posluju legalno zbog čega većina, od njih 39.000, radi na crno. Kada je reč o frilenserima, u toku su izmene zakona koje nude dva modela oporezivanja. Na predlog NALED-a, frilenserima s malim prihodima omogućeno je da se zdravstveno osiguraju za svega 4.200 dinara kvartalno.
Od svih predloženih inicijativa, pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović, objasnio je da će prioritet do kraja godine biti na rešavanju oporezivanja frilensera i produženju ograničanja povećanja poreza za paušalce do 10%. Ovo ograničenje je važno jer bi od 1. januara mnogim preduzetnicima mesečna obaveza mogla biti višestruko veća.
Kooridnator za poresku kontrolu u Poreskoj upravi Dragan Agatunović najavio je dodatne novine za preduzetnike u 2023. godini.
– Privredni subjekti više neće morati kod nas da prijavljuju sve promene statusa u toku godine, nego da je to dovoljno da učine samo u APR–u koji će Poreskoj upravi dostaviti sve potrebne podatke. Ovo će smanjiti troškove, pomoći i poreskim službenicima i predzetnicima – rekao je Agatunović.
Zvanična statistika pokazuje da je u prvih šest meseci ove godine osnovano 20.247 preduzetnika (ugašeno 12.829) tako da u Srbiji sada posluje 305.317 preduzetnika, uz 135.533 privrednih društava. Najviše su bili zainteresovani za otvaranje kafića i drugih ugostiteljskih objekata, pružanje konsultantskih usluga, računarsko programiranje, otvaranje frizerskih i kozmetičkih salona, kao i za pokretanje biznisa u sektoru transporta.
Podrška preduzetnicima može da bude i nefinansijska, a tim povodom na skupu su prezentovana i dva nova digitalna alata. Predstavljen je Digitalni test samostalnosti, koji odgovorima na niz pitanja pomaže preduzetnicima da provere da li prolaze kriterijume testa i ukazuje na propuste u poslovanju. Takođe, onima koji su ušli u preduzetničke vode ili o tome tek razmišljaju, na raspolaganju je GoStudy – Škola digitalnog preduzetništva sa 180 lekcija od značaja za pokretanje i vođenje biznisa.
___________________________________________________
Činjenica da raste broj preduzetnika nije rezultat dobrog poreskog ambijenta, nego posledica brojnih faktora pozitivnih i negativnih. Ono što je žalosno je činjenica da se Paušal izjednačava sa nekom vrstom mikro socijalnog preduzetništva. Probajte da budete paušalac u obradi metala ili bilo kojoj proizvodnoj delatnosti i shvatiće te da je to ne održivo. Limiti na 8 i 6 mil rsd bi morali da budu na 20 i 15 minimum da bi dali prostor za normalan rad nekome ko će zaposliti minimum dvoje i raditit bilo šta proizvodno ili usluge koje zapošaljavaju malo obučeniju radnu snagu, sem ako ne rade na crno (što nebi trebalo da bude cilj države).