Godinu dana od početka protesta mlekara: Sve mafija do mafije, samo nigde seljaka (VIDEO)

Pre godinu dana poljoprivrednici Šumadije i Pomoravlja započeli su proteste i blokade nezadovoljni drastičnim padom otkupne cene mleka zbog prekomernog uvoza iz Poljske. Višemesečni protesti urodili su plodom, pa je postignut dogovor sa Vladom Srbije oko mera na stabilizaciji stanja u stočarstvu. Šta se promenilo nakon godinu dana, da li je sve dogovoreno i ispunjeno?

Selo Bresnica jedno je od najstarijih i jedno od teritorijalno najvećih sela u Srbiji. U svemu drugom ne razlikuje se u odnosu na neka druga: ovo je selo iz koga se odlazi, koje nestaje, koje nema dobre puteve, koje je zapušteno…U centru Bresnice, na magistrali Čačak – Kragujevac  radi samo jedna kafana, a i u njoj tek po neki meštanin.

„U Bresnici su nekada bile tri kafane, sve tri radile. Uveče ko u košnici pčela. Vri. Sad nema žive duše. Šta je uzrok tome? Hajde da stavimo prst na čelo i da se pitamo šta je uništilo sela? Seljaka gledaju samo da unište sad„, počinje priču Radič Vidojević.

 Teški dani za selo su počeli uništavanjem zadruga početkom devedestih godina u kojima se otkupljivalo sve, od jaja, preko sira i kajmaka, do puževa i lekovitih biljaka. U njoj su poljoprivrednici imali oslonac i podršku. Danas nema sigurne proizvodnje, cene ni plasmana proizvoda, a zarada je minimalna.

“Bavim se stočarstvom, radio sam u firmi, napustio i došao sam da se bavim stočarstvom. Pukoše plećke, da zaradis ne možeš ništa. A nemaš dana odmora, ustaješ rano, ležeš kasno. Danas danji koliko ima vremena da nam je država dala 19 dinara premiju danas danju još nije vraćena cena mlekare. Gde idu te pare? Pa on juče osnovao mlekaru, postao biznismen na Kopaoniku hoteli, bogovi pa gde je ta država? Apsi ga bogte jebo. Jel nije platio porez? Nije. Pokupio pola. Uze mi srce bogte nejebo. Sve mafije. Mlekarska mafija, žitna mafija, stočna mafija. A gde sam ja bogte? Hajde da budemo seljačka mafija da idemo da bijemo ovo “, revoltiran je Radič Vidojević.

Upravo zbog toga su stočari i izašli na ulice pre godinu dana. Blokirali su magistralu u Mrčajevcima, a potom su usledile blokade širom Srbije. Posle četiri meseca potpisan je sporazum sa Vladom. Obećano mnogo toga, ali nije sve ispunjeno o čemu će se razgovarati sutra sa premijerkom Srbije.

“Prošle godine smo se udružili i krenuli da se borimo da nešto ostvarimo i pokušamo da spasimo stočarstvo i mlekarstvo u Srbiji.  Pomaka je bilo, ali sve ide jako sporo. Naši zahtevi koji su ostali nerešeni iz prošle godine je pitanje jeftinijeg dizela i što se tiče e agrara. Kada je u pitanju e agrar očekivali smo da će to biti jednim klikom na sajtu, medjutim sada se traže ugovori ko ima poarcele pod zakupom, što stvara ogroman problem jer ima vlasnika parcela koja neće da daju ugovor, drugi bi dali ali se plaše da li ćemo mi da nešto manipulišemo s tim i zato smo zahtevali sad sastanak u Beogradu” , kaže  Slobodan Vidojević, predsednik Udruženja mlekara Šumadije i Pomoravlja.

Povećane su subvencije sa 25.000 na 40.000 po kravi, premija za mleko sa 15 na 19 dinara, a subvencije po hektaru na 18.000 dinara. Sve to je dalo samo kratkoročnu infuziju poljoprivrednicima da prežive, ali su daleko od mera koje treba da doprinesu oživljavanju sela zbog čega kažu ne odustaju od protesta u budućnosti.

„Ako se ovako nastavi ne znači da neće biti opret protesta. Videli ste u Nemačkoj kako su proteste poljoprivrednika podržali predstavnici Vlade, videli ste njihovu mehanizaciju koja u proseku vredi od 100.000 do 200.000 evra, a naše prosečno domaćinstvo u Srbiji ne vredi toliko. Pogledajte, mi smo imali tu sreću da kupimo traktor “belorusa 52”  koji smo platili 2.400 evra iz 1976. godine. To je maksimum nas poljoprivrednika u Šumadiji. O kakvom selu mi govorimo„, pita se Vidojević.

Nekada je u osnovnoj školi u Bresnici bilo 800 učenika, danas tek 90. Naši sagovornici su pesmisti da će taj negativni trend zaustaviti.

„Kada ti nemaš ništa zagarantovano čemu onda da se nadaš? Da imaš zagarantovanu prodaju i cenu to bi mnogo značilo, ovako si prepušten sam sebi da se boriš pa kako se snađeš„, kaže  Slobodan Vidojević, predsednik Udruženja mlekara Šumadije i Pomoravlja.

„Koju budućnost sinovac. Ne daj bože nijedan da ostane na selu. Pa ima da mu puknu plećke od rada, ne može da zaradi ništa. Koja budućnost? Koliko mu treba da zaradi za jedan traktor, da uredi štalu, domaćinstvo„, konstatuje Radič Vidojević, mlekar iz Bresnice.

Ono što je doprinelo masovnom odlasku mladih iz Bresnice je i nerešeno pitanje vodosnabdevanja. Više od 30 godina meštani nemaju vodu, već je cisternama dovlače iz obližnjeg potoka koji često presuši tokom letnjih meseci. Podsećanja radi, na samo 6-7 kilometara od Bresnice se nalazi Gružansko jezero odakle se Kragujevac snabdeva pijaćom vodom. Još jedna tužna slika  odnosa države prema selu.

_____________________________________________________________________