Građani će odlučivati o trošenju opštinskih para

Za svaku odluku o investicijama lokalne samouprave ubuduće će morati da pitaju građane. Daleko od toga da ćemo, kao Švajcarci, nekoliko puta godišnje izlaziti na referendum da se izjasnimo kako će da se troše naše pare, koji su infrastrukturni projekti prioritetni ili koja će škola biti renovirana – ali će gradovi i opštine morati da uključe građane u proces odlučivanja i da im na kraju podnesu račun.

Ovu novinu predvideo je Zakon o lokalnim samoupravama, čije su izmene usvojene u Skupštini Srbije.

Saša Mogić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, objašnjava da promenom zakona država snažnije podstiče građane na inicijativu i uvodi obavezu gradovima i opštinama da se konsultuju s građanima o investicionom delu budžeta.

– Iako neke opštine i gradovi to već rade u postupku pripreme odluke o budžetu, u delu planiranja investicija naša namera je da to postane obaveza svih lokalnih samouprava, jer novac u budžetima predstavlja sredstva svih građana i oni imaju pravo da učestvuju u odlukama kako ga ulagati i na šta trošiti.  U oblasti participacije predložili smo da se broj potpisa građana potrebnih za pokretanje građanske inicijative fiksira na pet odsto od ukupnog broja građana sa biračkim pravom – kaže Mogić.

Prema rečima Branislava Milića, iz švajcarskog programa Reforma poreza na imovinu, zakon ne definiše mehanizme, već će svaka lokalna samouprava morati da uspostavi model kako će uključivati građane u proces odlučivanja. Obaveza lokalne samouprave je da informiše građane o stanju u budžetu, koliki su prihodi, na primer od poreza na imovinu, i kako će se raspoređivati novac. Ona će ubuduće morati da s konsultuje s građanima i da ih pita šta su, po njihovom mišljenju, prioriteti. Građani, odnosno predstavnici njihovih udruženja i asocijacija, biće uključeni u opštinska tela i komisije i aktivno će učestvovati u donošenju odluka.

– Ovo zakonsko rešenje je dobro jer donosi podelu odgovornosti. Neće više lokalna samouprava imati svu odgovornost, već je deliti sa građanima. Osim toga, uključivanjem građana smanjuje se korupcija, jer ako imate predstavnike građana u nekoj komisiji, manje su šanse da političke strukture lobiraju za nečije interese – objašnjava Milić.

On ne očekuje da će sve opštine odmah početi da uključuju građane ili da ih informišu o tome šta su uradile kad je reč o nekoj građanskoj inicijativi. Ali će vremenom svi to morati da učine. On navodi primere Beograda, Šapca i Paraćina, koji to već rade.

Čak je i jedna mala opština na jugu Srbije pre oko mesec dana organizovala popunjavanje upitnika za predlaganje projektnih ideja za narednu godinu. Reč je o Bojniku, čiji su žitelji u centru opštine pisali predloge na šta da se potroši novac od poreza na imovinu. Njima je to bilo najbolje rešenje, jer su većinski ruralna opština, sa malim procentom korišćenja interneta.

Opština Bač takođe je konsultovala građane pri izradi budžeta za ovu godinu. Branislav Antonić, predsednik opštine Bač, kaže da su građani zainteresovani da učestvuju u procesu odlučivanja.

I Vranje uveliko anketira građane.

Slobodan Milenković, gradonačelnik Vranja, kaže da je ovaj grad anketirao građane o planu kapitalnih investicija. Otvoreni su punktovi za glasanje na kojima su građani popunjavali upitnik. Anketni listić popunilo je oko 2.400 građana.

Najnoviji primer koji je grad sproveo u cilju uključivanja građana u proces odlučivanja jeste glasanje za jedan od tri ponuđena projekta, koji će biti finansiran od novca dobijenog u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi”. Odluku o tome koji će od tri ponuđena projekta biti finansiran sa 23.000 evra doneće građani Vranja, koje grad putem medija poziva da se uključe u glasanje.

Politika