Građani sve manje štede

TRADICIONALNI rast štednje u „Nedelji štednje“ izostao je prema podacima Narodne banke Srbije u poslednje dve godine, a kako i sami bankari kažu, to će se dogoditi i ovog novembra. Kako ističu u bankama, polaganje uloga je sve manje i sama štednja u Srbiji je gotovo dostigla maksimum s jedne strane, a s druge strane, kamate su sve manje i bliže se evropskim. Kod većine banaka su na nivou od 1,15 do 1,50 odsto godišnje na evre, a na dinarske depozite od šest do osam odsto. Samim tim i cena kredita je sve niža.

Ukupna devizna štednja je lane povećana za 68,8 milijardi dinara ili oko 56 miliona evra i iznosila je nešto više od 8,7 milijardi evra. Posmatrano po valutnoj strukturi, devizna štednja stanovništva, kako navodi NBS, ostvarila je niži rast nego u 2013. godini i to za oko 37 miliona evra, i još niži nego u 2012. godini. To je posledica pada kamata na uloge građana budući da deo rasta potiče od prinosa.

– Kretanje kamatnih stopa je rezultat opšteg pada kamatnih stopa na međunarodnim tržištima novca, ali i činjenice da su banke primenile našu preporuku da prikupljanje štednje usklade s tržišnim kretanjima i ne utiču na stabilnost bankarskog sektora. Banke treba da privlače klijente, koji će da štede kod njih sa poboljšanjem uslova svojih usluga i širenjem lepeze bankarskih proizvoda. S obzirom na to da trošak izvora sredstava utiče na cenu bankarskih kredita, stvorili su se preduslovi za pad kamata na ovu uslugu- ističu u NBS.

Kako navode u NBS, poboljšava se ročnost devizne štednje, tako da raste stavljanje uloga na duži period. Takođe je opao nivo depozita u stranoj valuti za 0,7 odsto. Iako u strukturi štednje u devizama i dalje dominira evro, zbog jačanja vrednosti dolara i švajcarskog franka zabeleženo je blago povećanje u ovim valutama. I dinarska štednja stanovništva raste, što znači da se poverenje u nacionalnu valutu polako vraća.

Novosti