Verovatnije je da bi čestitke pre trebalo uputiti ratarima, jer jeftin hleb opstaje zahvaljujući tome što država, preko robnih rezervi, već godinama drži nisku cenu pšenice. U red za odavanje priznanja ubacuju se i pekari, koji pomenutom uredbom imaju obavezu da tržištu isporuče određene količine „narodne vekne“ po ceni od 45 dinara, ali ni to se ne ističe previše jer se pecivom i drugim vrstama takozvanih specijalnih hlebova, dobro nadoknadi ono što se na „savi“ izgubi. Ipak, možda se o temi jeftinog hleba u Srbiji ćuti najviše zbog toga što ona odslikava siromaštvo.
O tome svedoči podatak da prosečna porodica u Srbiji za hranu izdvaja 34,5 odsto ukupnog prihoda, dok je prosek zemalja EU tek 12,2 odsto. Mnogo veći razlog za brigu je što naša domaćinstva sve manje novca imaju za hranu, pa osim ubedljivo najveće potrošnje hleba, koja odnosi gotovo pet odsto ukupnih primanja, na stolu je, u poređenju sa EU, manje svih drugih namirnica, posebno mesa i mleka.
Tako prosečna potrošnja hleba u Srbiji je 117 kilograma po članu domaćinstva, dok u susednoj Hrvatskoj, za nas po standardu i prehrambenim navikama najpribližnijoj zemlji EU, iznosi 61,3 kilograma po osobi. U drugim zemljama EU godišnje se potroši od 30 do 40 kilograma hleba po članu domaćinstva. Sličan je odnos i kada je meso u pitanju, pa prosečna srpska porodica po članu godišnje potroši 41,3 kilograma, dok se u EU, kao i u Hrvatskoj potroši oko 20 kilograma više. Ilustracija siromaštva je i potrošnja mleka, koje kod nas opada i prema poslednjim statističkim podacima iznosi 49,4 litara po članu, u Hrvatskoj dostiže 66,2 dok je prosek u EU 90 litara.
– Velika potrošnja hleba i njegova niska cena nisu odraz visokog standarda, ali kako je to jedna od najvrednijih, kultnih namirnica, preko njega se obično prelamaju i socijalna i politička pitanja. Tačno je da se kod nas poslednjih godina održava niska cena, ali treba imati u vidu da se to odnosi samo na jednu vrstu hleba, koju prema Uredbi pekare moraju da isporuče u količini od najmanje 30 odsto od ukupne proizvodnje. Uz to, i poslednjih godina cena pšenice na svetskim berzama je u padu, pa se sa doskorašnjih 27 do 28 dinara za kilogram, ove sezone održava na tek 18 dinara. To omogućava i državi da obezbedi nisku cenu hleba – kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran.
Proteinski izvori poput mesa ili mleka manje su dostupni stanovništvu Srbije zbog niske kupovne moći, i tu je, održavajući samo socijalni mir, država pala na ispitu, kaže naš sagovornik.
TABELA
Potrošnja namirnica u Srbiji nasuprot Evropskoj uniji (u kg)
Namirnica Srbija EU
Hleb 117 40
Meso 41,3 61
Mleko 49,4 90
*prema poslednjim dostupnim podacima RZS i Eurostata
E sto volim kad ovako argumentovano i sa cinjenicama neko lepo kaze da se pod ovom vlascu zivi jako lose. Bas da cujem ove doktore magistre botove sta ce sad da kazu?
U Cacku je vekna hleba oko 35 din.i sam autor zna da je laz pre deset god.sve je bilo skuplje 30%.pogotovu meso i preradjevine od mesa.
A pa vi se razumete u te salame brazilski argentinac sa zlatibora preko rijecke luke, to su vam stavljali u sendvice pa sad sijate u mraku k’o jalov ker. Utice na mozak, zar ne?
Vucic: „hleba? Sava iz 2010, Tu! Igara? Rijaliti veliki brat, dvor, Mitrovicu pojačaj to malo“. Nista ja tu više ne bi diro.
Odlican tekstttt, srbin kupuje na 300,400 dinara gorivo, kupuje na komad medicinu,na 100 grama meso e to toga su nas ovi doveli
GRAĐANI IMAJU MESO SVAKI DAN, NO LAŽU DA NEMAJU. SVAKODNEVNO PREKO REŽIMSKIH MEDIJA PRIMAJU KOMAD MESINE SA KOJIM MOGU DA ISTERAJU OČI.
Jeste taj komad mesa malo tvrđi, ali može napredno da se glođe.
Ma nije tacno, hleba najvise jedemo zato sto nam je mnogo lep lebac, najlepsi u Evropi 😉
Док ливадама труне трава ви оћете месо.