Губимо купце због нагађања о цени малине

О цени малине за наредну сезону већ увелико се прича, па чак и наводе конкретни износи на које би произвођачи могли да рачунају. Наводно, килограм овог воћа у откупу могао би да достигне – 350 динара.

Није први пут да се са оваквим прогнозама излази преурањено, чак шест месеци пре почетка нове бербе. Међутим, стручњаци упозоравају да такве спекулације само додатно штете овом сектору, који је и иначе у проблемима.

– У ситуацији када у читавом свету имамо изузетно низак економски раст, инфлацију, историјски високе каматне стопе, прилично висок курс националних валута, ратове, прво у Украјини, а сада и у Израелу, проблеме у транспорту, нереално је, а по свему судећи и контрапродуктивно, иступати онако како то годинама уназад раде појединци у Србији – изјавио је за „Политику” један од водећих стручњака за воћарство др Александар Лепосавић из Института за воћарству у Чачку.

Како каже, ово се подједнако односи и на представнике произвођача и на откупљиваче, односно извознике. Подсећа да смо прошле године, и то отприлике у исто време као и сада, имали иступања појединих представника произвођача који су „захтевали” од „некога” да им се за килограм малине плати 500, 800, па чак и 1.000 динара за килограм малине. Лепосавић сматра да су такви иступи, поред већ побројаних разлога, проузроковали и својеврсни револт код наших традиционалних купаца, пре свега у Немачкој, која је наше најзначајније тржиште и у којој имамо велики пад учешћа у укупно увезеној количини малине. Према подацима којима располаже, 2019. године наша малина била је прва са 44 одсто удела у укупно увезеној количини у тој земљи, а већ 2022. године смо смањили учешће код њих на 37 одсто, да би се у 2023. удео српске малине још више смањио.

– Додатни проблем јесте и непознавање токова на светском тржишту од стране наших извозника, од којих су неки изгубили тржишта Шведске или добили поништаје дугогодишње сарадње са великим трговинским ланцима из Европе, а да је у међувремену пописано или потврђено веома мало нових уговора са нашим извозницима, као што је било на последњем сајму у Берлину, на којем су, пре свега из политичких разлога, највећу пажњу добили извозници из Украјине – каже Лепосавић. Поред тога, повољна околност за украјинске извознике јесте и чињеница да је велико девалвирање гривне у значајној мери утицало на стимулацију извоза њихових производа.

Лепосавић напомиње и чињеницу да земље које слове за конкуренте Србији значајно смањују производњу овог воћа. Таква ситуација је и у Пољској, Чилеу, Украјини, али и оним државама које то нису, а значајни су произвођачи. То су Мексико и Шпанија, која је само у последње две године смањила површине под малином 21 одсто.

Како истиче, проблем за нас јесте велики пад у квалитету малине која се нуди купцима. Велики број прерађивача се суочава са чињеницом да је проценат роленда у прошлој години био, за наше прилике, прилично ниских 60 процената.

Без обзира на све ово, а имајући у виду значај овог воћа за укупну економију, а не само пољопривреду наше земље, он сматра да би у најкраћем року требало радити на опоравку и својеврсном „ребрендирању” српске малине кроз маркетинг, истицање позитивних примера добре произвођачке праксе, приказ достигнутих стандарда у прерадним капацитетима, при чему посебно треба наглашавати безбедност коришћења наше малине јер су купци на то посебно осетљиви.

– Друге земље су у односу на нас далеко већу пажњу посветиле и утицају на здравље и многобројне друге ефекте коришћења малине и производа од ње и на тај начин повећали продају и учешће на светском тржишту – каже Александар Лепосавић.