Prethodni članak
Ima 88 godina i prijavio se da nauči programiranje
ZA jedno mesto na drugom konkursu prekvalifikacija za poslove u IT sektoru prijavilo se 14 ljudi, odnosno više od 12.363 kandidata. Selekcijom će se od 12.363 prijavljenih doći do 2.000 kandidata. I u prvoj fazi će se proveravati njihovo logičko zaključivanje i osnove engleskog jezika.
Kako naglašavaju u Kancelariji za IT i e-upravu, budući polaznici različitih IT kurseva ne moraju da imaju predznanje iz te oblasti, a 70 odsto polaznika iz prvog kruga odmah je našlo priliku za posao.
– Prijavljeni kandidati u narednom periodu će proći kroz seriju testova, koji za cilj imaju da utvrde sklonost prema informacionim tehnologijama – kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-upravu. – Devetsto najboljih dobiće priliku da savladaju neke od najpopularnijih programskih jezika, poput – Java, Java Script, PHP, Net i C, a obuke će trajati između tri i šest meseci. Proces selekcije biće završen do kraja godine.
Prema njegovim rečima, u narednim nedeljama će prvo biti izabrane škole za obuku, a očekuje se da kursevi počnu od Nove godine. Polaznike čeka oko 250 sati nastave iz oblasti programiranja i oko 160 sati prakse.
– Među prijavljenima je 61 odsto nezaposlenih, ali to ne utiče na izbor kandidata, već je odlučujući faktor test – kaže Jovanović.
Prosečna starost kandidata je 33 godine, a najstariji ima 88 godina. Završen fakultet, odnosno visoku školu ima 52 odsto prijavljenih kandidata. Uslov da konkurišu bio je da su punoletni i da nemaju završene IT fakultete. Uskraćeno je i pravo učešća onima koji studiraju ili su završili više od dve godine studija na informatičkim smerovima.
Program prekvalifikacija pokrenut je sa ciljem smanjenja stope nezaposlenosti, obezbeđivanja većeg broja kadrova u IT-u i razvoj kompetencija u programiranju. Kreiran je na osnovu istraživanja koje je pokazalo da u narednih godinu dana 118 IT kompanija planira da zaposli oko 1.000 junior programera.
TROŠKOVI 100 EVRA
IT sektor zapošljava oko 45.000 radnika, a procenjuje se da tržištu nedostaje oko 15.000. Država pokriva najveći deo troškova prekvalifikacije, a polaznici treba da plate 100 evra, kao neki vid garancije da će odslušati šestomesečni kurs.
Novosti
Da, IT sektoru nedostaje 15000 programera ali SENIORA, a ne onih koji zavrse kurs koji traje tri meseca pa umisle da su programeri.
Još kad bi nadležni znali šta je to programiranje.
Ima dovoljno hindusa da KUCAJU KOD, nego nema ko da osmišlja algoritme, radi optimizacije, rešava probleme za manje novca nego tamo neko u Nemačkoj ili SAD.
Takođe, u velikim firmama oni sa najviše iskustva ih napuštaju i osnivaju svoje firme, plus odvedu po nekoliko iskusnih programera iz iste firme sa sobom, tako da se konkurencija sve više pojačava, a najviše u oblasti Web razvoja, gde se svake godine pojavi po nekoliko firmi sa 50 i više zaposlenih.
Institucije visokog obrazovanja to ne mogu da isprate, posebno zato što te firme zahtevaju početnike sa dobrim poznavanjem ZANATA, tj. diplomci sa visokih škola i fakulteta bi morali da poznaju bar jedno razvojno okruženje i jezik do te mere da mogu maltene samostalno da urade neki jednostavan projekat po zahtevu klijenta. A naši studenti čekaju da im neko ubaci to znanje u glavu na času, umesto da u slobodno vreme sami uče, analiziraju, proučavaju, pa onda na nastavi postave pitanje u vezi onoga što im nije jasno.
Sa druge strane, i visokoobrazovne institucije, odnosno nastavnici koji tamo rade, uglavnom se ne usavršavaju i predaju često neku teoriju od pre 20 godina, jer im je jednostavno tako lakše, a niko od nadležnih to ne kontroliše niti ima uvid u to šta se konkretno radi – u prevodu, igramo se obrazovanja, zahvaljujući tom što se još uvek koliko-toliko traže i cene diplome fakulteta u IT firmama, jer su ti kandidati za posao nešto ozbiljniji u smislu ponašanja i shvatanja obaveza od srednjoškolaca koji su naučili da dremaju do podne (osim retkih izuzetaka).
Visokim školama i fakultetima je potrebna pomoć tih firmi u prenošenju praktičnog znanja studentima, a fond časova se mora povećati za svaki predmet na uštrb raznolikosti predmeta – nemoguće je naučiti sve, jer IT nije kao pre 30 godina, a studenti bi trebali da se usavršavaju u jednoj ili 2-3 uske oblasti unutar IT-a, umesto što uče sve po malo.
I na kraju, fakulteti treba da školuju akademske građane koji mogu da izađu na kraj sa problemima čija rešenja zahtevaju složene algoritme, a ne da svoje kurikulume podrede zanatskim potrebama firmi. Više puta je dokazano u praksi da odlični studenti praktično operativno znanje steknu za par meseci, ali im nikada konkurencija ne može biti neko ko fakultet nije završio, osim u veoma retkim slučajevima kada se radi o nekom geniju koji se zaposlio i počeo ozbiljno da zarađuje još u srednjoj školi, pa nije gubio vreme na fakultetu, ali je sva napredna znanja stekao sam zahvaljujući znatiželji i intelektualnoj sposobnosti da razume kako šta funkcioniše.
I nemojte se zamajavati da je dovoljno naučiti neki tamo Angular ili NodeJS i napraviti par sajtova pa da postanete stručnjak, jer će klijent tražiti da mu se uradi baza, konfiguriše server, uradi adekvatna zaštita od napada, detaljno testiraju sve funkcionalnosti i nepredviđene akcije korisnika… A za sve to je potrebno adekvatno iskustvo, koje se uglavnom može steći jedino u ozbiljnoj firmi na realnim projektima, a da bi se sve to razumelo, često je potrebno imati nešto šire znanje od jednog programskog jezika i za njega najpupularnijeg editora.