Institut za voćarstvo zajmi sadnice

Iako je za predstojeću prodajnu sezonu u Institutu za voćarstvo u Čačku okalemljeno 120.000 drvenastih sadnica voća i odgajeno još 250.000 mladara maline i kupine, ova kuća gotovo da nema šta da ponudi kupcima. Drvenaste sadnice uništio je grad pa nisu za prodaju, dok je gotovo kompletnu proizvodnju malina otkupila opština Prijepolje.

Branko Jovanović

Sedamdesetih, u rasadnicima Instituta gajeno je po 700.000 drvenastih i dva miliona jagodastih sadnica u sezoni. Ovo je prvi put od osnivanja (1946) da je proizvodnja osetno smanjena.

– Kao i svake jeseni, voćari po navici traže sadnice od nas pa smo, radi prodaje, pozajmili jednu malu količinu od „Rasadnik komerca” iz Mladenovca. Garantujemo njihov kvalitet, ali sve naše kupce obaveštavamo ko ih je proizveo – kaže inženjer Branko Jovanović, rukovodilac rasadničke proizvodnje u Institutu za voćarstvo u Čačku.

On objašnjava da je reč o 5.000 sadnica, a cene su iste kao lane: jabuka 250, kruška 270, viljamovka na posredniku 320, dunja 260 i 360 u zavisnosti od sertifikacije, šljive 300 i breskve 270 dinara. Kajsije, trešnje i višnje pojevtinile su sa 380 na 300 dinara, zbog pada kupovne snage. Cena oraha je 1.800 dinara za sadnicu, leske 200 i 300, jednogodišnje i dvogodišnje. Kupinu iz svog rasadnika Institut prodaje za 120, a maline „vilamet” i „miker” po 50 dinara, ali raspoložive količine dovoljne su tek za nekoliko hektara, pošto na jedan ide od 12.000 do 15.000 biljaka.

Tako se prvi put u veku dogodilo da čačanske sorte šljiva, koje su izmišljene i stvorene upravo u ovoj ustanovi i odmah postale poznate u svetu, Institut mora da nabavlja u Mladenovcu.

– Na svih pet naših rastila, u Čačku, Ljubiću, Preljini, Mrčajevcima i Atenici, obrušio se grad i to dva puta, u junu i julu. Iako je tokom vegetacije, kontrolom Ministarstva poljoprivrede, utvrđeno da je taj materijal zdravstveno ispravan, po važećem pravilniku ne možemo da ga pustimo u promet zbog mehaničkih oštećenja. Na naše insistiranje, Ministarstvo je ipak odobrilo da preberemo sve sadnice i neoštećene ipak stavimo u promet – kaže sagovornik.

Jovanović, međutim, ističe da taj naknadni posao zahteva mnogo truda i vremena, a ono što se spasi može da bude ponuđeno kupcima tek sledeće godine. Komisija koju je obrazovao Institut pregledala je oštećene rasadnike i procenila da se može smatrati ispravnim tek 10.000 od ukupno 120.000 sadnica. Šteta je, po jednostavnoj računici, veća od 250.000 evra, a Jovanović ističe da je deo bio osiguran, pa dodaje:

– Još neke rasadnike u ovom kraju zatekla je ista sudbina. Zato smo odlučili da sledeće godine, iz sredstava Instituta, postavimo zaštitne mreže u našim rastilima.

Neuporedivo bolje prilike su u poslu sa sadnicama malina, samo što je tražnja veća od ponude. Rasadnik čačanskog Instituta, na brdu Grad kod Kosjerića, proizvodi najbolje sadnice malina u Srbiji a proletos je na istom mestu posađen i novi matičnjak od 15.000 biljaka, uvezen iz Švajcarske.

Na tom brdu, Institut ima tri starija matičnjaka malina, jedan od sedam godina koji već izlazi, jedan od pet i treći od četiri leta.

– U njima je za ovu sezonu odgajeno oko 170.000 sadnica, ali je 120.000 odmah prodato opštini Prijepolje. Za njih, kao najavljene i poznate kupce, koji sa nama sarađuju četiri godine, cena je bila 45 dinara. Koliko mi je poznato oni će to besplatno podeliti svojim meštanima, verovatno po 2.000 sadnica grupi od 60 malinara. I opštine Kosjerić i Vladičin Han tražile su od nas velike količine sadnica malina, ali nismo mogli da im izađemo u susret – rekao nam je Branko Jovanović.