Investicije sa Istoka – po čemu se razlikuju?

U Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina primećen je povećan broj stranih investicija koje dolaze iz zemalja sa Istoka, tu se mogu naročito izdvojiti Kina, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Naime, iako se Srbija nalazi na putu ka Evropskoj Uniji i spoljnotrgovinsku razmenu u najvećoj meri vrši sa državama članica EU i susedima sa Balkana, investicije iz ove tri države mnogo su više promovisane od strane vladajućih struktura i njihovih medija u Srbiji nego što je to slučaj za investicijama iz Evropske Unije. Takođe, primetno je da su predstavnici države  naročitu  pažnju i vreme uložili upravo da bi se ove investicije realizovale. Sve to je pratila nesumnjiva politička podrška sa vrha i direktni kontakti Vlade Srbije sa političkim predstavnicima ovih država.

Međutim analiziranjem ekonomskih odnosa i načina na koje su se ove investicije i poslovi dogovorili naročito pažnju privlače poslovi koje je Republika Srbija zaključila sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UEA).

Objašnjenje zašto je to tako može vrlo brzo da se dobije kada se pogleda struktura ovih investicija i kada se uporedi sa investicijama iz druge dve države.

Kina kao druga trenutno ekonomska sila na svetu uložila je nekoliko milijardi evra u Srbiju kroz različite projekte i kupovinom velikih državnih fabrika. Ovde treba spomenuti pre svega kupovinu posrnule Železare u Smederevu od strane kompanije Hestil i kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor koju je preuzela kompanija Ziđin majning grupa. Na ovaj način kineski kapital je sačuvao od uništenja dve velike i poslovno loše stojeće kompanije u sektoru proizvodnje i sa njima više od 10.000 radnih mesta. Pored ovih ulaganja, treba spomenuti svakako i kompaniju Shandong Linglong Tyre u Zrenjaninu koja gradi fabriku guma vrednu skoro milijardu dolara. Kinezi takođe grade u termoelektrani Kostolac novi blok B3 snage 350 megavata, što je najveća investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije. Ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE „Kostolac B” je 715,6 miliona dolara, od čega su ulaganja u izgradnju novog bloka B3 snage 350 MW – 613 miliona dolara. Kineske investicije u Srbiji sa aktuelnim i najavljenim projektima trebalo bi da dostignu 10 milijardi dolara, a veliki deo biće realizovan u okviru globalne kineske inicijative „Pojas i put”.

Što se tiče Turske povećanje investicija iz ove zemlje u Srbiju beleži se od 2015. godine. Turske kompanije su preuzele 19 projekata u Srbiji do sada, sa vrednošću od 395,7 miliona dolara, a 17 od tih 19 projekata je počelo nakon 2018, objavila je Turska ambasada u Beogradu. Danas je broj turskih kompanija u Srbiji veći od 800 i zapošljavaju oko 10.000 ljudi u Srbiji. Srbija i Turska od 2010. godine imaju i Sporazum o slobodnoj trgovini, što je robnu razmenu povećalo četiri i po puta. Turska je u Srbiji najviše ulagala u automobilsku, tekstilnu i prehrambenu industriju. Njena firma TASYAPI je angažovana za izgradnju auto-puta Beograd – Sarajevo kao i Sremska Rača – Kuzmin. Kamen temeljac za auto-put postavljen je tokom posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji dok na tzv. Moravskom koridoru, odnosno autoputu Pojate – Preljina, takođe učestvuje turska kompanija Enka koja je u u konzorcijumu sa američkim Behtelom. Ovaj koridor je od strateškog interesa za Republiku Srbiju.

Kao što se može videti kineske i turske u kompanije rade značajne projekte koje su od velike važnosti za Republiku Srbiju i zapošljavaju veliki broj ljudi. Ulaganja su pretežno u proizvodnu delatnost što je od velikog značaja jer se stvara dodatna vrednost. Uslovi pod kojima su poslovi sklopljeni i akteri su javno dostupni i transparentni.

Za investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata to se već ne može tvrditi. Naime, od kada je potpisan međudržavni sporazum između Srbije i UAE 2013. godine, poslovni projekti te zemlje u Srbiji prate različite kontroverze i afere. To i nije iznenađenje s obzirom da je u tom sporazumu navedeno da ugovori, sporazumi i projekti sa UAE ne podležu procedurama javne nabavke i tendera ili drugim procedurama koje su definisane nacionalnim propisima Republike Srbije. Poslovi koji su izazvali najviše pažnje i kontroverzi jesu izgradnja luksuznog naselja Beograd na vodi, kupovina 49 posto nacionalnog prevoznika od strane Etihada i ulaganja u poljoprivredu koje su donele dve kompanije Al Dahra i Al Ravafed. Svi ovi projekti su u velikom delu stručne javnosti ocenjeni kao štetnii u kojima su država Srbija i i njeni građani na gubitku. Jedna od najpoznatijih afera koje prate ove projekte jeste slučaj Savamale 2016. godine kada su na nelegalan način srušeni objekti zbog građevinskog poduhvata „Beograd na vodi“ što je dovelo do velikog revolta građana Beograda i višednevnih protesta protiv vlasti. Er Srbija, nacionalna aviokompanija koja je stvorena nakon dolaska Etihada, vrlo bzo je pala u finansijske teškoće a ove gubitke pokrivala je država kroz subvencije iz budžeta. Što se tiče poljoprivrede, kompanijama iz Emirata je data najkvalitetnija vojvođanska zemlja po daleko nižoj ceni od one koju plaćaju ratari u Bačkoj. Do pre par godina državne oranice ratari u ovom delu Vojvodine plaćali su 400 ili 450 evra po hektaru, međutim ove arapske kompanije plaćaju upola manje.

Nakon toga, Al Dahra se pojavljuje ponovo 2018, kao kupac PKB-a. Iako su ovaj kombinat obilazili su i drugi kupci, a konkretnu ponudu dali određeni domaći biznismeni, uslovi koje je država propisala bili su nedokučivi za ove potencijalne kupce – trebalo je, naime, da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini, što je daleko od mogućnosti domaćih kompanija.

Jedina grana poslovanja između Srbije i UAE koja je do sada funkcionisala bez zastoja i problema bila je trgovina oružja. Prvi ozbiljniji poslovni kontakti izmedju Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u oblasti vojne industrije, uspostavljeni su  2011. i 2012. kada su delegacije UAE boravile u Beogradu i Kragujevcu, gde su ugovorile kupovinu Zastavinog pešadijskog naoružanja. Taj poslovni aranžman realizovan je, ostalo je zabeleženo, 2012. god kada je Zastava u UAE izvezla pešadijsko naoružanje u vrednosti od blizu 10 miliona dolara, što je kragujevačkoj fabrici, uz ostale izvozne poslove, obezbedilo punu upošljenost kapaciteta u toj godini. Već naredne 2013. kad je na vlast došla Srpska napredna stranka, a njen lider Aleksandar Vučić postao prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, saradnja Srbije sa Ujedinjenim Arapslkim Emiratima ubrzano je krenula uzlaznom putanjom. Te 2013. prema oficijenim podacima, uz povećanje izvoza domaćeg naoružanja i vojne opreme u UAE, sa tom zemljom  je potpisan i sporazum o razvoju obalskog raketnog sistema ALAS. Godine 2017. godine u Ujedinjene Arapske Emirate izvezena je srpsko oružje u vrednosti od 138 miliona dolara. Srbija je te godine u Emirate, pored ostalog, izvozila višecevne lansere raketa i Petoletkine minobacače.

Pretprošle godine 2019, u Emirate je iz Srbije izvezeno više od 14.000 artiljerijskih raketa, pet višecevnih lansera raketa od 105 i 122 milimetara, dok je Zastava toj zalivskoj zemlji isporučila 23.000 pušaka, 2.000 puškomitralljeza 7,62mm, 100 teških mitraljeza 12.7 mm i drugo. Prema podacima Ministarstva odbrane iste godine je izdata dozvola za izvoz domaćeg naoružanja i vojne opreme u vrednosti od čak  900 miliona dolara. Najveći broj dozvola izdat je za izvoz naoružanja i vojne opreme u Ujedinjene Arapske Emirate (slede Saudijska Arabija i SAD), sa kojima je poslovna saradnja u oblasti vojne industrije, pre deset godina, startovala sa skromnih 9,5 miliona dolara. Bivša narodna poslanica Marinika Tepić izjavila je jednom prilikom, da su „dilovi Srbije sa UAE počeli upravo zbog interesovanja Bin Zajeda (prestonaslednika UAE ) za srpsko oružje“, te da su svi ostali poslovi sa tom zalivskom zemljom „paravan za trgovinu oružjem prelivenu u „Beograd na vodi“, a zbog čega je „porušena polovina centra Beograda”.

Vučić, Dahlan i Đukanović

Da su ovi poslovi i saradnja sa Emiratima povezani sa pre svega bezbednosnim pitanjima govore i navodi da je glavni posrednik u ovim poslovima između srpske Vlade i Emirata kontroverzni političar i biznismen, bivši šef palestinske obaveštajne službe Mohamed Dahlan. Ovaj bivši visoki funkcioner palestinske uprave nakon odlaska u egzil nakon unutrašnjih sukoba i optužbi za korupciju postao je savetnik prestonaslednika UAE Muhameda Bin Zajeda a prebivalište je našao u Srbiji čije je držaljanstvo u međuvremenu dobio. Da je njegova uloga i više nego zabrinjavajuća, svedoče i natpisi svetskih medija koji upravo Dahlana apostrofiraju kao jednog od organizatora vojnih efektiva u Libiji i Jemenu iza kojih stoji podrška Ujedinjenih Arapskih Emirata.

S obzirom na sve navedene činjenice, može se zaista vrlo lako uočiti razlika između stvarnih investicija koje dolaze iz Kine i Turske i kontroverznih ulaganja koja pristižu iz Emirata. Javnost sa pravom postavlja pitanje da li se iza polutajnih ulaganja Emirata u Srbiju krije trgovina oružjem koje se koristi u sukobima na Bliskom Istoku i zašto država Srbija sklapa poslove koji nisu u njenom finansijskom interesu kao što se moglo videti na primeru spomenute dve poljoprivredne kompanije iz UAE.

Izvor: SMG

______________________________________________________________________