Investitori i „investitori“

Privlačenje stranih investitora i investicija u Srbiju za aktuelnu, ali i za sve prethodne vlade formirane posle petooktobarskih političkih promena, s obzirom na visoku stopu nezaposlenosti koju Srbija beleži decenijama,  predstavljaju primaran zadatak. Subvencionisanje, otvaranje pogona i zapošljavanje radnika, koje je u praksi počelo da se primenjuje od 2006. godine, podrazumeva da strani investitor pokreće nekakvu proizvodnju u Srbiji i za to dobija razne vrste olakšica, uključujući i do 10.000 evra za svakog zaposlenog radnika. Stoga, po mnogim ocenama, ovakav sistem ne predstavlja strane investicije, već je reč, kako tvrdi deo ekonomista i pojedini predstavnici sindikata, o investiranju Srbije u inostrane kompanije. Prema podacima Vlada Srbije je samo od 2015. godine sa 860 miliona evra subvencionisala inostrane investitore, ali nažalost zahvaljujući činjenici da ugovori koji se sklapaju sa njima nisu dostupni javnosti, nemoguće je doći do konačne cifre koliko su investitori, do ove godine, dobili novca poreskih obveznika Srbije. Stoga srpska javnost ni dan danas nije u prilici da sazna koliko je novca Vlada Srbije dala Fiatu da bi otvorio fabriku u Kragujevcu, niti kakav je dogovor postignut sa Etihadom.

Uprkos tome, kako za sada stvari stoje, aktuelna vlast koju predvodi Srpska napredna stranka, svojevremeno i sama oštar kritičar politike subvencionisanja inostranih investitora, ne odustaje od ovog koncepta uprkos činjenici da se u mnogim slučajevima pokazao kao kontraproduktivan. Odnosno da, uprkos finasijskoj podršci države, mnoge inostrane investicije nisu zaživele, poput pogona za preradu ribe u Smederevu. Istovremeno, po oceni ekonomista, sistemom subvencionisanja Vlada Srbije pokušava da kompenzuje nepovoljno poslovno okruženje koje vlada u Srbiji, budući da plaća investitorima da dođu u Srbiju. Čačani, budući da nemački Forverk čiji je dolazak pratila ogromna medijska pompa tek montira mašine, još uvek nemaju iskustva sa inostranim investitorima, međutim, iskustva iz drugih gradova i opština nesumnjivo izazivaju podozrenje. 

Na drugoj stani činjenica da inostrani investitori uz blagonaklonost vlasti svesno krše zakone, pre svega Zakon o radu, što se u nekoliko navrata potvrdilo na osnovu primera Jure, po mnogim ocenama predstavlja dokaz da se Srbija pridružila zemljama trećeg sveta u kojima se ignorišu prava zaposlenih, a zarade su svedene na egzistencijalni minimum.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga

– Ova vlast ne dovodi investitore jer investitori smo svi mi. Te firme dolaze ovde i u razne zemlje trećeg sveta, kojima se nažalost i Srbija priključila, kao lešinari. Tu dobijaju određene subvencije od države kako bi zaposlile radnike. Veliki problem je to što one ne poštuju zakon. Njima je država, uprkos tome što im daje veliki novac i što oni radnicima daju male plate, omogućila da nekažnjeno krše zakone. U Srbiju dolaze neke sumnjive firme koje prvo gledaju kako će da se tale sa nekim iz vlasti, jer nema nikakve logike da vi nekome date 10-20 hiljada evra po radnom mestu, a on da isplaćuje minimalac i da se, na drugoj strani, govori o nekakvom ekonomskom razvoju. Beda, nemaština, svakodnevne laži i obmane o skorijem boljem životu, koji samo što nije stigao, doprinose da radnici savijaju glave, ćute i trpe razna poniženja. Poslodavci su privilegovani, država i inspekcije ih štite, pogotovo one firme koje dobijaju subvencije, zatim i loš zakon o radu  dovodi do toga da svaki organizovan ili pojedinačan pokušaj bunta uglavnom rezultira otkazom svima koji povedu bilo koji vid protesta. U toj situaciji je mnogo bolje da dođu firme iz uređenih država, koje imaju tradiciju sindikalnog i socijalnog dijaloga i organizovanja, ali one izgleda ne žele da dolaze na ove prostore. Zbog svega toga čak i kada ova vlast ode sa scene trebaće da prođe mnogo vremena da u Srbiju dođu ozbiljni investitori koji će da ulože svoj novac, zato što mi imamo kvaliteno obučenu radnu snagu, ili dobar geografski položaj – objašnjava Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga.

Po oceni brojnih ekonomista i ekonomskih analitičara, osnovni problem sistema subvencionisanja inostranih investicija ogleda se u činjenici da su na ovaj način domaći privrednici stavljeni u podređen položaj što direktno inicira poremećaje na tržištu rada. Na drugoj strani, kako upozorava ekonomista Milan Kovačević, štetnost sistema subvencionisanja ogleda se i u podsticanju otvaranja radnih mesta koja podrazumevaju angažovanje najmanje kvalifikovanih radnika.

– To je dovelo do toga da smo se reklamirali kao zemlja jeftine radne snage i to je štetno samo po sebi. Svima bi umesto toga trebalo da bude cilj da budemo zemlja koja povećava produktivnost, da budemo uspešnija ekonomija i povećamo zarade zaposlenih – izjavio je nedavno Kovačević u razgovoru sa novinarom nemačkog Dojče velea.

Sudeći na osnovu dosadašnje prakse pozitivni efekti sistema subvencionisanja daleko su manji u odnosu na negativnosti koje su zabeležene u prethodnih 12 godina, budući da su zabeleženi slučajevi kada investitori uzmu novac od države, a onda se, čim ugovor istekne, spakuju i odu, a radnici tada ponovo ostaju bez posla.

Mijat Lakićević

– Ako se kao merilo uzme ekonomski rast Srbije u posljednjih deset godina, primetno je da Srbija beleži ekonomsku stagnaciju, što nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da sistem subvencija nije doneo naročiti boljitak – ocenjuje Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika u Novom magazinu.

U poslednje vreme u javnosti su se pojavile špekulacije da bi Srbija uskoro mogla ili da odustane od sistema subvencionisanja ili da sistem podvrgne izvesnim izmenama, što je nedavno nagovestila premijerka Ana Brnabić. Da li je nešto ovako izgledno teško je proceniti, ukoliko se u obzir uzme činjenica da inostrane investicije, bez obzira na cenu ili negativne posledice, predstavljaju osnov političkog marketinga aktuelne naprednjačke vlasti. Naime, tokom prethodnih šest godina, koliko je na vlasti SNS, nije bilo nijednog jedinog subvencionisanog projekta niti otvaranja najmanjeg proizvodnog pogona oko kojeg se nisu okupili čelnici SNS. Što je podstaklo cinične komentare u javnosti da Aleksandar Vučić u džepu sakoa stalno ima makaze kako bi presecao crvene vrpce.

Tekst je objavljen u okviru projekta ”Privredni barometar” koji je sufinansiran kroz javni konkurs Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

________________________________________________________