Izvor hrane i zagađenja

Globalni industrijski i privredni razvoj na jednoj strani nesumnjivo je uticao na napredak ljudske civilizacije, ali je istovremeno i pogubno delovao na životnu sredinu. U nastojanju da poveća proizvodnju i obezbedi što veći profit, čovek je, svesno ili nesvesno, zanemario prirodu nanevši joj svojom nebrigom nesagledivu štetu, čije posledice je teško ne  samo sanirati već i sagledati. Međutim, kada se, barem kod nas, govori o zagađenju i zaštiti životne sredine, gotovo po pravilu se potencira na zagađenju koje nastaje kao posledica industrijske proizvodnje, saobraćaja ili nekontrolisanog odlaganja komunalnog otpada kao glavnim zagađivačima, a zanemaruje se uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu.

– Poljoprivreda je obično razvijena onoliko koliko i samo društvo u kome postoji kao privredna grana. Postoji konvencionalna (industrijska) poljoprivreda i različiti pravci u okviru održive poljoprivrede koji poštuju osnovne postulate agroekologije. Industrijska poljoprivreda u osnovi ima dva cilja: maksimalnu produktivnost i maksimalan profit. Za ostvarenje ovih ciljeva koriste se brojne agrotehničke mere, koje, nažalost, pored očekivanih pozitivnih imaju i mnoge sporedne negativne i dugoročne efekte u agroekosistemima. Proizvodnja hrane se danas posmatra kao industrijski proces u kome su gajene biljke i domaće životinje male fabrike: proizvod koji one daju je veći, sa većim unosom neophodnih materija, proizvodna efikasnost se povećava manipulacijom njihovim genima, a zemljište ili voda u akvatičnim sistemima je samo jedna sredina koja je neophodna za rast biljaka ili gajenih životinja. Danas je očigledno da industrijski načini poljoprivredne proizvodnje, pored obezbedjenja dovoljno hrane i drugih različitih proizvoda, dovode i do niza negativnih, ne samo ekoloških, već socijalnih i ekonomskih posledica – objašnjavaju Dušan Kovačević, Branka Lazić i Vesna Milić, autori studije “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”.

Industrijska poljoprivredna proizvodnja osim povećanja produktivnosti za posledicu ima i brojne, kako ih stručnjaci nazivaju, “ekološke bolesti” koje se manifestuju na različite načine, a zajednički imenitelj im je poguban uticaj na životnu sredinu.  

– “Ekološke bolesti” se mogu grupisati u dve kategorije: „bolesti biotopa“ i „bolesti biocenoze“. Pod prvim pojmom podrazumevaju se: emisije gasova u vazduh i vodu; ostaci pesticida i teških metala u vodi, zemljištu i vazduhu; degradacija fizičkih osobina zemljišta (zbijenost, erozija vodom i vetrom), hemijskih osobina (smanjenje sadržaja humusa, zakišeljavanje), degradacija bioloških osobina zemljišta koja se ogleda u narušenom odnosu i broju pojedinih grupa mikroorganizama; zagađenje površinskih i podzemnih voda, gubitak poljoprivrednog zemljišta ubrzanom urbanizacijom i sl. U drugu kategoriju spadaju: gubitak genetičkih resursa gajenih i divljih biljaka i životinja, eliminacija prirodnih neprijatelja, pojačan napad štetočina i njihova otpornost na pesticide, hemijsko zagađenje i uništavanje prirodnih mehanizama kontrole. Degradacija prirodnih resursa nije samo ekološki, već  socijalni i političko-ekonomski problem. Sigurno je da će tamo gde je ekonomska i politička dominacija agrobiznisa u konceptu ruralnog razvoja biti ugroženi interesi potrošača, malih porodičnih gazdinstava, životne sredine i lokalnih zajednica.  Najznačajnije pretnje životnoj sredini su procesi degradacije zemljišta, ekstremni hidrološki događaji i nepovoljne promene biohemijskog kruženja elemenata. Njihova sveobuhvatna kontrola kroz strategiju konzervacije zemljišta mora biti prioritetni zadatak za održivi razvoj i zaštitu životne sredine – objašnjava se u studiji “Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu”.

Mere zaštite životne sredine, pre svega, zemljišta, vode i vazduha od uticaja poljoprivrede podrazumevaju preduzimanje kompleksnih, sveobuhvatnih i unapred isplaniranih mera. Intenzivna primena mehanizacije i agrohemikalija, potom nove biotehnologije (GMO) u poljoprivredi, stvorila  je nove probleme sa kojima se čovečanstvo, a naročito razvijene zemlje suočavaju sve brže i u sve oštrijoj formi. 

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________________________________