Jabuka slabo rodila, cena u rangu južnog voća (VIDEO)

Godina za nama jedna je od najlošijih za voćare. Kasni prolećni mraz a potom suša umanjila je rod skoro svih voćnih vrsta. Rod jabuke jedan je od najlošijih u poslednjih deset godina. Medjutim, proizvođači nisu uspeli da mnogo zarade jer je uvezena velika količina jabuke iz Makedonije koja se plasira preko velikih trgovinskih lanaca. Zbog svega toga, ali i zatvorenog tržišta Rusije mnogi voćari odustaju od jabuke.

Iako bi sada trebalo da ih ima najviše, na čačanskoj zelenoj pijaci tek po neka tezga ima jabuke. Ponuda nikad slabija, a cene nikad veće, u rangu sa južnim voćem, pa je i kupaca malo.

„Nema ih zato što je bio mraz proletos. U celoj ravnici sve je skinuo mraz. Onda je došlo leto, pa ono što nije skinuo mraz skinula je velika vrućina. Jabuke su opadale same, čak i ako ste zalivali to nije ništa vredelo jer nisu mogle da opstanu od jake vrućine. Zato ove godine nema jabuka. Cena jabuka na pijaci danas se kreće od 80 do čak 200 dinara„, kaže Stoja Pavić, zakupac tezgi na pijaci.

Iako su cene na pijaci i u radnjama visoke to nisu osetili proizvođači jer su otkupne cene na nivou prošlogodišnjih. Zoran Jelić jedan je od najvećih domaćina u čačanskom kraju. Pod jabukom ima pet hektara ali ove godine kaže neće biti zarade zbog masovnog uvoza.

„U vreme berbe cena jabuke je bila oko 60 dinara. Sada je to izmedju 45 i 50 dinara, upravo zbog uvoza te makedonske jabuke koja stiže nešto ranije. Poljoprivredni proizvođač nema zaštitu pa makar ona bila privremena, dok mi ne prodamo naše voće pa nek se od Nove godine uvozi sa drugih tržišta. To je prepušteno stihijski da ide, prepušteni smo sami sebi, šta te snađe snađe. Tako ove godine kada nemate neki prinos nemate ni dobru cenu. Zamislite da imamo opšti rod, da je dobro rodilo, šta bi ovde bilo, koja bi bila cena? Cena bi bila bagatela„, kaže Jelić.

Problemi sa jabukom počeli su pre dve godine kada su uvedene sankcije Rusiji i transport praktično onemogućen. Iako je država postigla sporazum o izvozu na neka druga tržišta to nije donelo retultate jer traže druge sorte.

„Izgubili smo rusko tržište a ta nova, kao što su kinesko, Emirati, Egipat, oni neće taj sortiment koji smo mi sadili za rusko tržište. Ovo je složen proces proizvodnje, zahteva dosta ulaganja, dosta vremena, tu su protivgradne mreže, novi zasadi…To nije povrže pa da kažemo da ćemo ove godine da sadimo papriku, sledeće paradajz. To se planira i bazira na nekih 15 godina minimalno rada„, objašnjava Jelić.

Zbog toga je dobar deo voćara, kao naš sagovrnik, odustao od jabuke i prelazi na neke druge voćne vrste, iako u Institutu za voćarstvo smatraju da jabuka ima budućnost.

„Moramo se prilagođavati novonastalim promenama, kada govorimo o klimatskim promenama, da prilagodimo agrotehniku i da se prilagodimo tim novim tržištima koja se otvaraju i koja su se otvorila. Kod jabuke imamo prilično dinamičan sortiment, vrlo brzo se pojavljuju nove sorte, menja se i ukus potrošača, menjaju se zahtevi tržišta, tako da se na sve to mora brzo odreagovati. Kada govorimo o budućnosti jabuke u Srbiji msilim da će se ona kod nas još dugo gajiti. Trenutna proizvodnja ne zadovoljava ni sve naše potrebe tako da ima tu prostora za šitrenje zasada„, smatra Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo.

Jedno od rešenja je i oživljavanje bar jednog velikog agrokombinata koji bi preradjivao voće, ali bi i sami trebali više da ga trošimo. Iako smo vodeći proizvođači, retke su pekare ili lokali u kome možete danas pojesti neki kolač od maline, šljive ili popiti čist sok od jabuke.