I Japanci traže naše maline

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u grupi jagodastog voća u našoj zemlji malina je na prvom mestu. Istovremeno, u svetskoj produkciji ove vrste voća, u zavisnosti od godine, Srbija zauzima od drugog do četvrtog mesta, kaže naučnik čačanskog Instituta za voćarstvo, Aleksandar Leposavić.

– Na svetsko tržište se plasira preko 95 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju, pri čemu se ostvaruje neto devizni efekat veći od 90 odsto. Relativno male količine se izvoze u svežem stanju i u obliku drugih prerađevina, precizirao je Leposavić.

Zbog smanjene proizvodnje u Poljskoj, koja je zadnjih godina vodeći svetski proizvođač maline (po proizvedenim količinama), kao i smanjenja proizvodnje u Čileu, svetsko tržište je trenutno nedovoljno obezbeđeno smrznutom malinom.

Ova činjenica, kao i višegodišnji uzlazni trend rasta tražnje za malinom, ali i drugim vrstama jagodastog voća ide na ruku izvoznicima iz Srbije, ocenio je Leposavić.

Pored tradicionalnih kupaca, javljaju se i novi kao što su Rusija i Japan, u kojima tražnja raste iz godine u godinu. Slična je situacija i u Kini, u kojoj zbog porasta životnog standarda jagodasto voće ima epitet „super voća“.

Sve ovo, kaže Leposavić, uticalo je da u našim hladnjačama skoro da i nema neugovorenih količina smrznute robe.

Prema njegovim rečima, pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje maline u našoj zemlji, potrebno je imati u vidu da ovu proizvodnju često prate vrlo krupni problemi.

– To su velika osetljivost na uticaje nepovoljnih klimatskih činilaca kao i nepoštovanje tehnološke disciplinu u procesu proizvodnje, osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, skladištenje i čuvanje, nedostatak novca u vreme otkupa i neblagovremena isplata proizvođačima, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu, ukazao je Leposavić.

On navodi da postoje i višegodišnje teškoće naših proizvođača poput neplanskog, a u poslednje vreme i „stihijskog“ povećanja proizvodnih površina, čak i u uslovima nepostojanja minimuma za kvalitetnu i rentabilnu proizvodnju maline, nedostatak kvalitetnog sadnog materijala proizvedenog u Srbiji ili iz uvoza.

Veoma često se dešava i uvoz zaraženog sadnog materijala čime se problem samo uvećava, nedovoljna organizovanost adekvatne savetodavne službe, često nergumentovano insistiranje na izmeni sortimenta, velika razlika u cenama, čak i u uslovima istog malinogorja.

B92 (Tanjug)