Jedemo najgori krompir, a domaći propada

Iako domaći poljoprivrednici uzgajaju krompir odličnog kvaliteta, na policama trgovinskih lanaca nalazi se mahom onaj iz uvoza, i to daleko lošijeg kvaliteta! Tako umesto ivanjičkog, jedemo ukrajinski i poljski krompir, a domaći proizvođači propadaju.

– Postoje ogromne zalihe, pogotovo visokokvalitetnog krompira iz Ivanjice i Arilja. Ali, mali, sitni proizvođači ne mogu da objedine svoju ponudu zbog nepostojanja zadruga, a veliki trgovinski lanci ne žele da se bave otkupom tog krompira. Jednostavno im je lakše da uvezu krompir i da ga dobiju upakovanog i opranog. Prodaju ga pritom po veoma niskim cenama, posebno krompir iz Poljske, jer je njegova cena sada niska, najviše zbog sankcija koje im je Rusija uvela na uvoz hrane. Oni zato imaju višak krompira koji dolazi kod nas po vrlo niskim cenama – objašnjava za “Alo!” agrarni analitičar Vojislav Stanković.

Dodaje kako bi, pošto imamo izuzetno velike zalihe našeg krompira, trebalo primorati velike trgovinske lance da uzimaju određeni procenat robe domaćeg porekla.

– U ponudi na domaćem tržištu je izuzetno loš, smežuran krompir, pun blata… Sramota je prosto držati ga na policama u takvom stanju. S druge strane, na zelenim pijacama nakupci koriste tu situaciju i prodaju naš krompir po visokim cenama, od čak oko 60 dinara po kilogramu, što je znatno više od otkupne cene po kojoj oni uzimaju od domaćih proizvođača. Ali, kako nemamo izgrađenu tržišnu infrastrukturu, proizvođači su prepušteni sami sebi. Žalosno je što se iz godine u godinu suočavamo sa istim problemima – napominje Stanković.

Da je naš krompir izuzetno kvalitetan, potvrđuje i stručnjak Žarko Ilin.

– Mi imamo idealne uslove i idealan krompir u brdsko-planinskim uslovima (nadmorske visine od 300 do 600 metara i iznad 600 metara). No, krompir se proizvodi i u ravničarskim predelima, a tu se ostvaruje neuporedivo viši prinos i to apsolutno zadovoljavajućeg kvaliteta za svežu potrošnju. Ipak, taj krompir iz ravničarskih uslova je teže čuvati zbog manjeg sadržaja suve materije, te zato on mora biti u idealnim skladištima – objašnjava Ilin.

A, kakav sve krompir stiže u naš region, najbolje govori činjenica da je prošlog meseca Inspekcija Republike Srpske zabranila uvoz oko 77 tona semenskog krompira poreklom iz Danske, Luksemburga, Holandije i Nemačke, jer je utvrđeno prisustvo regulisanog štetnog organizma.

Srećom, u Ministarstvu poljoprivrede za “Alo!” kažu da mi krompir iz Danske i Luksemburga nismo ni uvozili.

– Merkantilni (konzumni) krompir najviše uvozimo iz Holandije, Francuske i Austrije, a semenski najviše uvozimo iz Holandije, Nemačke i Austrije. Od početka godine ukupno je uvezeno 3.420 tona konzumnog i 4.723 tone semenskog krompira – naveli su u ministarstvu.

Alo!