Jeftinog hleba i skupih igara

Nakon što je Evropska komisija dostavila svoj godišnji izveštaj o napretku Srbije u usklađivanju sa vrednostima i standardima EU, svoju ocenu na ovaj dokument i navedene činjenice u njemu dao je prof. dr Slobodan Cvejić, predsednik RO za socijalna pitanja SRCE i narodni poslanik.

Dočekasmo još jedan godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u usklađivanju sa vrednostima i standardima Evropske unije. Ako kratko sumiramo, najnoviji izveštaj konstatuje da Srbija stagnira u procesu usklađivanja.

U ovoj tužnoj priči o lošem đaku koji celo leto provodi na dopunskoj nastavi i troši mukom stečeni novac svojh roditelja na privatne časove hoću posebno da istaknem deo koji se nalazi pod naslovom „Socijalna politika i zapošljavanje“ (poglavlje 19).

Ovo poglavlje je obično na margini interesovanja, pogrdno nazivano „socijala“ i tretirano kao nužno zlo u liberalno-ekonomskim razvojnim politikama. A zapravo, ovo je jedno od poglavlja, uz bezbednost (života, granica, hrane, itd.), zdravo ekološko okruženje, energetsku stabilnost i obrazovanje,  koje najbolje oslikava koliko jedna vlast stvarno brine o popravljanju kvaliteta života svojih građana.

Drugim rečima, koliko se postignuti ekonomski i infrastrukturni rezultati oslanjaju na i prelivaju u ono što „život znači“. Još jednostavnije: koliko rast donosi razvoja.

Pođimo od zapošljavanja. Vlast se hvali nikad boljim ciframa o visokoj zaposlenosti i niskoj nezaposlenosti, dok opozicija, s pravom, ukazuje da su mnogi poslovi prekarni (loši uslovi, niske plate), a radna mesta rizična. Šta može da se učini povodom ovoga?

Izveštaj konstatuje da je inspektora rada premalo i da im zakon ne daje dovoljno ovlašćenja da bi bili efektivni u svom poslu. Stoga, ako izveštaj u sledećem pasusu konstatuje smanjenje broja PRIJAVLJENIH povreda na radu imamo razloga da verujemo da je stvarni broj značajno potcenjen, jer nema dovoljno inspektora da to otkriju.

Ni socijalni dijalog (zaposleni – poslodavci – država) nema kapacitet da popravi kvalitet radnih uslova zaposlenih u Srbiji, jer je, kako se kaže u izveštaju, „slab“. Ishod pregovora između zaposlenih u školama i države, kao poslodavca, najsvežiji je dokaz za to – naši prosvetni radnici su ostali potcenjeni i još prezreni i vređani od strane političara iz vladajuće garniture.

Kada je u pitanju podrška novom zapošljavanju, tu se svake godine iznova potvrđuje da je udeo budžeta za aktivne mere zapošljavanja sramotno mali, kao i da Nacionalna služba za zapošljavanje ima premalo službenika za pozicije savetnika u svojoj organizacionoj strukturi, pa se nezaposleni valjda sami osnažuju u traženju posla, čitajući nekakve brošure i pamflete.

Što se tiče socijalnog uključivanja i socijalne zaštite, u Srbiji je udeo ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne uključenosti za trećinu veći od proseka u EU, a budžetski deo za socijalnu zaštitu se iz godine u godinu smanjuje.

Neke društvene grupe (Romi, deca, stari na selu) ostaju posebno ranjive čekajući neke preciznije ciljane mere zaštite. A njih nema, između ostalog, zbog produženog odlaganja usvajanja novog Zakona o socijalnoj zaštiti i Strategije socijalne zaštite, kao i zbog hronično malog broja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite.

Eto, tako izgleda razvoj u ekonomskom tigru koji kvantno skače u budućnost. Dok on skače, veliki broj građana ispada iz sedla. Godišnji izveštaji EK uglavnom mere, prikazuju i porede kapacitete institucija Republike Srbije da ubrazaju reforme u različitim oblastima važnim za kvalitet života građana Srbije, od vladavine prava i privrednog okruženja, do obrazovanja, zdravstva i ekološkog okruženja.

Ali, svaki prikazani rezultat nije samo slika kapaciteta, nego i odmeravanje volje vlasti, centralne i lokalne, da stvarno reformiše, a ne samo da glumi i tapka u mestu. Kada ovo imamo na umu, za poslednji izveštaj možemo reći da je razočaravajući za građane (verovatno ne i za Evropsku uniju koja je od nas odavno digla ruke) i da još jednom pokazuje da je za vladajući režim, a čini se i za EK čitav predpristupni proces samo jedna političko-administrativna igra.

Prvaci SNS-a i SPS-a volje (neizmerne) imaju samo za punjenje svojih džepova. Zato su za njih, kao što je pokazala diskusija na sednici posvećenoj rebalansu budžeta, ključni „razvojni“ projekti EXPO 2027 i nacionalni stadion, zbog kojih ćemo se enormno zadužiti, a zbog načina zaduživanja i sklapanja ugovora nećemo moći da pratimo gde odlazi taj novac iz zajmova koje će otplaćivati i naša deca. Pravi razvoj, tj. više rođenih beba, manje odlivenih mozgova, kvalitetnije lečenje, stimulativnije obrazovanje, očuvana priroda, čekaće bolje dane i neku bolju vlast.

____________________________________________________________