Još dva nameta na gorivo

Usvajanjem novog zakona o naknadama, vozači u Srbiji će kroz cenu goriva, umesto dosadašnjih pet, plaćati sedam nameta. Predlog je da se uvede naknada za biogorivo i energetsku efikasnost od ukupno 25 para po litru benzina i dizela, odnosno kilogramu tečnog naftnog gasa. Vozači poslednjih godina plaćaju i posebne takse za markiranje i monitoring goriva, obavezne rezerve, akcize i PDV, što umnogome opterećuje cenu goriva u Srbiji.

Država će, po osnovu ovih novih 25 para, za tri milijarde litara prodatog goriva u budžet upumpati još oko četiri miliona evra. Udruženje naftnih kompanija Srbije zato apeluje na vladu da, umesto da Zakonom o naknadama uvodi nove naknade, nađe način da cenu goriva rastereti, jer promet derivata neće očekivano rasti, što će doneti manji priliv para u budžet.

Tomislav Mićović, generalni sekretar ovog udruženja, kaže da je već sada potrošnja goriva znatno manja od očekivane, te da je lane ukupan promet svih derivata bio veći za svega 0,5 odsto, odnosno za oko 30.000 tona veći nego u 2016. godini.

– Ako država želi da kamioni i autobusi sipaju gorivo i u Srbiji, a ne da samo prođu kroz našu zemlju, moraju da rasterete cenu goriva.

Upoređujući zemlje s kojima se graničimo, ali i region, jasno se vidi da su dažbine u Srbiji, pogotovo kada je o dizelu reč, ubedljivo najviše. Ukupne takse, naknade i akcize iznose 720 evra na 1.000 litara, dok su u Makedoniji ovi nameti gotovo upola manji – 395 evra, u BiH 506, a Crnoj Gori 617 evra. Drastična je razlika kod tečnog naftnog gasa, čiju bi potrošnju Srbija, kao i sve ostale zemlje koje pretenduju da poštuju propise EU i ekologiju, trebalo da stimuliše, jer je reč o ekološki najprihvatljivije gorivu. Dok su ukupne takse na TNG u Srbiji 315 evra na 1.000 litara, u Hrvatskoj su 127, a u Rumuniji 147 – ističe Mićović.

Pri tome ne treba gubiti iz vida da potrošači uz sve to plaćaju i sedam miliona evra konzorcijumu privatnih kompanija, koji je država izabrala da markira i radi monitoring goriva, iako za to već postoji nadležna tržišna inspekcija, koju potrošači takođe plaćaju kroz akcizu. Dakle, reč je o duplom trošku.

Upitan da li bi bar ovaj namet mogao da se ukine, Mićović odgovara da upravo ove godine ističe petogodišnji ugovor s pomenutim konzorcijumom, te da su od Ministarstva rudarstva i energetike zatražili da se uradi sveobuhvatna analiza efekata ove mere, kako bi se unapredio sistem kontrole tržišta, ali veruju da će se ugovor produžiti po automatizmu i da će ovaj trošak potrošači i dalje nepotrebno plaćati. Sistemom markiranja nezadovoljni su svi obveznici markiranja, dakle kompanije koje uplaćuju celokupnu akcizu u budžet.

S druge strane, vozači će, po svoj prilici, duplo duže od očekivanog morati da plaćaju i naknadu za obavezne naftne rezerve, za šta se plaća 2,6 dinara na svaki litar, plus PDV, jer je do sada tek polovina prikupljenog novca zaista i utrošena za kupovinu obaveznih rezervi, pa se postavlja pitanje na šta je taj novac potrošen.

– Srbija definitivno nije usaglasila svoju akciznu politiku sa zakonodavstvom Evropske unije. Kako bi se cena goriva rasteretila, neophodno je uvesti akcizu na ugalj, koks, prirodni gas, usaglasiti nivo akciza na duvan i alkohol sa uobičajenim u EU. Ukoliko država ima dilemu oko nivoa taksi na gorivo, neka se samo osvrne na to kolika su državna zahvatanja u zemljama sa sličnim BDP-om po glavi stanovnika – zaključuje Mićović.

Politika