Bojić je za KRIK rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece, ali nije odgovorio na pitanja o poreklu novca.

Milovan Bojić, nekadašnji potpredsednik Vlade i ministar zdravlja tokom vladavine Slobodana Miloševića, u vreme sankcija Jugoslaviji 1994. i 1995, otvorio je dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“, pokazuju bankovni podaci procureli u projektu „Švajcarske tajne“ u kome je učestvovao KRIK.

Na jednom od računa Bojić je imao više od pola miliona franaka (gotovo 350 hiljada evra) u avgustu 2003. Na drugom računu najveći iznos bio je u oktobru 2007. godine – tada se na njemu nalazilo oko 380 hiljada franaka (više od 200 hiljada evra).

Novinarki KRIK-a Bojić je rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece u inostranstvu.

„Ja sam imao bolesnu decu i lečio sam ih u Švajcarskoj, čak je jedna i umrla. I dalje mi to izaziva stres i ne bih mogao uopšte da govorim o tome. U tim uslovima obustavljenog platnog prometa nije se moglo lečiti drugačije već na taj način“, rekao je Bojić.

On nije objasnio odakle mu novac koji je bio na računima u Švajcarskoj.

„Ja vam pričam sada i kao roditelj i kao čovek. Prošao sam sve specijalne finansijske istrage koje je mogao jedan čovek da prođe – i novac od oca i od majke i od dede i babe i po muškoj i po ženskoj liniji“, rekao je Bojić.

„Sve što imate, ako imate nešto za mene, dajte tužilaštvu i obogatite slučaj, ali ja ću svoj ugled i dostojanstvo da štitim. Toliko od mene“, zaključio je.

Da Bojić ima račune u Švajcarskoj srpskom tužilaštvu je poznato još od 2001. godine kada su švajcarske vlasti na zahtev Srbije utvrdile da nekoliko najbližih Miloševićevih saradnika ima račune u toj zemlji, pa su im blokirali sredstva. Na Bojićeva dva računa bilo je oko 800.000 švajcarskih franaka.

O ovim računima u javnosti su tada govorili brojni državni zvaničnici koji su građanima obećavali da će novac biti vraćen u državni budžet. Tako je, između ostalih, direktor Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović obećao da će protiv svih vlasnika tajnih računa biti podnete krivične prijave.

Posle godinu dana blokade, Švajcarci su Bojiću vratili novac jer srpsko tužilaštvo nije pokrenulo nikakav postupak protiv njega.

Istraga je otvorena kasnije, a protiv Bojića je 2005. podignuta i optužnica.

Optužbe

Bojić je 2005. optužen da je devedesetih malverzacijama izvlačio novac iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ na čijem čelu je bio dugi niz godina.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Bojić početkom aprila 1995. godine naložio da se novac naplaćen od stranaca koji su lečeni na Institutu ne uplaćuje na devizni račun bolnice, već da se stavlja u posebnu deviznu blagajnu. Novac se koristio, kako je tvrdilo tužilaštvo, za plaćanje stručnih putovanja u inostranstvo i štampanje knjige „Masoni u Jugoslaviji“.

Upravo u vreme za koje je tužilaštvo sumnjičilo Bojića da je naneo štetu institutu – on je otvarao račune u Švajcarskoj.
Bojić je u aprilu 2012. osuđen na 10 meseci zatvora. Ova presuda je potom ukinuta, a Bojić je nakon promene vlasti pravosnažno oslobođen u oktobru 2015. zbog nedostatka dokaza.

„Insajder“ je 2006. otkrio da je Bojić sklopio sporan posao 1996, kada je od firme „NGIC Medical Equipment“ kupio medicinsku opremu za „Dedinje“ vrednu 14,5 miliona maraka, a koja zbog lošeg kvaliteta nikada nije upotrebljena.

Bojić je, paralelno sa lekarskom karijerom, gradio i političku – najpre je bio član Miloševićeve Socijalističke partije Srbije (SPS), da bi se odmah po osnivanju učlanio u Jugoslovensku levicu koju je predvodila predsednikova supruga Mirjana Marković. 1997. je postao narodni poslanik, a naredne godine i potpredsednik Vlade.

Bio je i član tima lekara lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja koga je posećivao u Hagu gde mu se sudilo za zločine protiv čovečnosti. Postao je član SRS-a i učestvovao u Šešeljevoj predsedničkoj kampanji na proleće 2017. U septembru iste godine, na predlog Ministarstva zdravlja, vratio se na čelo Instituta „Dedinje“.

Bolnica za lečenje srca kupila od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evra