Kada ima volje ima i načina, o odnosu EU prema Srbiji

Dr Mihailo Brkić, potpredsednik stranke Srbija centar -SRCE i predsednik Resornog odbora za finansije i ekonomiju SRCE, napisao je tekst na temu Srbije i proširenja EU.

Možda sadržaj ovog teksta neće zvučati prijatno nekim zvaničnicima EU koji su zaduženi za našu zemlju, ali proširenje EU nije stvar ekonomske razvijenosti države kandidata nego političke odluke članica da se nova zemlja primi u klub.

U tekstu se kaže sledeće:

Ovaj tekst nastaje povodom poslednjih rezultata referenduma u Moldaviji i nezvaničnih 79 glasova koji su doneli odluku da ova bivša republika SSSR većinski želi u EU, kao i izjave šefa delegacije EU u Srbiji Emanuela Žiofrea, date tokom otvaranja Sajma knjiga u Beogradu, da je Srbiji potrebno i do 70 godina da prevaziđe razvojni raskorak sa Evropskom unijom. Čitajući ovu izjavu ambasadora Žiofrea pada mi na pamet jedna stara narodna pesma: „Ej, šta ću, nane“, koju tako lepo peva Vera Ivković, ali o toj pesmi kasnije u tekstu.

Da je poenta izjave, koja govori o tome da smo daleko od EU, sporna, možemo dokazati tako što ćemo najpre uporediti standardni ekonomski pokazatelj razvijenosti – BDP po stanovniku, naše zemlje i proseka EU, kao i nekih drugih zemalja na  našem kontinentu.

Prosečan BDP po stanovniku u godini 2023. u EU iznosio je 34.163$, moldavski je bio 6.651$, dakle manje od 20% evropskog, a srpski je bio 11.361$, dakle oko 30% evropskog, i nije bio mnogo manji od bugarskog, koja je, kao članica EU, prošle godine imala BDP po stanovniku od 14.580$.

Podsetimo se i da su, neke sada već stare članice EU, u momentu prijema u EU imale BDP po stanovniku koji je bio tek nešto malo veći od BDP bivše Jugoslavije. Portugalija je, na primer, EU pristupila 1986.god.

Njen tadašnji BDP po stanovmniku je bio 3.775$ dok je jugoslovenski u istoj 1986.god. bio 3.446$, dakle tek oko 10% manji. Neku godinu pre Portugalije, Grčka je pristupila EU.

U 1981., godini pristupanja, Grčki BDP per capita bio je 5.377$ a jugoslovenski 3.102$, dakle oko 60% grčkog. Važno je napomenuti da je BDP po stanovniku bivše YU bio uporediv sa prosečnim BDP Srbije, bez KiM. Naime, zvanična statistika bivše SFRJ je centralnu Srbiju polovinom 80-ih prošlog veka svrstavala u nivo razvijenosti od 96-98% YU proseka, a AP Vojvodina je bila negde oko 20% razvijenija od proseka tadašnje države.

Dakle da zaključimo, stepen ekonomske razvijenosti nije nikada bio ključni preduslov za pristupanje EU. To je uvek bila politička odluka koja se svodi na prostu konstatciju da ako ima volje ima i načina.

Bilo bi zato dobro da se g. Žiofre i drugi zvaničnici EU, ne pozivaju na ekonomski argument kada žele da nam kažu da smo daleko od EU. S tim u vezi posebno je neprihvatljiva kampanja, koja iz nekih zemalja EU dolazi zbog njihovih privrednih potreba, da će Srbiji iskopavanje litijuma i drugih ruda po Jadru i širom zemlje doneti navodno ekonomsko blagostanje. To dodatno učvršćuje stav srpskog javnog mnjenja da je naša zemlja sve dalje od EU. Vratio bih se pomenutoj pesmi Vere Ivković. Ona se završava stihovima: Il’ me ženi, il’ me se okani”.

_______________________________________________________________