Prethodni članak
Kako je autoindustrija podigla jedan grad u Slovačkoj
Objavljeno 17/11/2019
Do pre samo tri godine slovačka Nitra bila je tipičan postsocijalistički grad. Relativno nerazvijen, s velikom stopom nezaposlenosti, slabom platežnom moći i niskim životnim standardom, ovaj grad od 78.000 stanovnika u zapadnom delu Slovačke životario je sudbinom većine nekad razvijenih industrijskih sredina koje su, nakon političkih promena i sumnjive privatizacije u 90. godinama prošlog stoleća, ostali izgubljeni u tranziciji. Danas, pri kraju 2019. godine, nezaposlenost u Nitri svedena je na minimum. Potreba za radnom snagom tolika je da se ljudi doslovno uvoze iz cele Evrope, naročito istočne, a konkursi za posao stalno su otvoreni.
Ceo grad je oživeo, stvorila se nova visoka srednja klasa Slovaka koji su daleko od onoga što su bili pre desetak godina, a cene nekretnina narasle su skoro trostruko. Stan čiji ste najam mesečno plaćali od 250 do 300 evra, danas teško da možete iznajmiti za manje od 700 evra.
Što se dogodilo, pitate se. Nitri se dogodio Jaguar. Veliki svetski proizvođač automobila, Jaguar Land Rover, uložio je ukupno 1,4 milijarde evra u izgradnju pogona za proizvodnju automobila u maloj Nitri i registrovao firmu u Slovačkoj.
Reč je o najvećoj investiciji u automobilskoj industriji u Evropi u poslednjih osam godina. Samim dolaskom odmah su otvorili 1.500 radnih mesta.
U godinu i po dana poslovanja ta se brojka povećala za dvostruko, pa danas zapošljavaju 2.800 ljudi koji su vezani uz pogon koji proizvodi 150.000 automobila godišnje. Kada se ovome doda činjenica da su, uz sam Jaguar, u Nitru investirale i kompanije iz JLR-ova Supply Chaina, njihovog lanca dobavljača, koji su ugovorom obvezni da otvaraju svoje podružnice u neposrednoj blizini Jaguarovih kompanija ako s njima žele da nastave poslovanje, iznos ukupne investicije u Nitri vrtoglavo nadmašuje inicijalnih 1,4 milijarde.
To je rezultiralo otvaranjem novih poslovnih objekata, restorana, poslastičarnica, odnosno pokrenuo se celi uslužni lanac koji je do tada praktično životario ili ga nije bilo jer nije bilo potrošača.
Počele su da se otvaraju agencije za posredovanje nekretninama, popunili su se prazni poslovni prostori, a time i potreba za novim projektima u području građevinarstva. Dakle, nije reč samo o radnim mestima u autoindustriji, već o celom lancu koji je ona pokrenula i praktično oživela jedan grad.
Ta nova industrijalizacija, čija je stopa rasta za naše prilike dramatična, stvorila je i jedan novi sloj visoke srednje klase koja, zahvaljujući dobrim primanjima, živi standardom zapadne Evrope.
Na kraju priče, dolaskom jednog ovako kapitalnog projekta, celi prostor dobio je enormno znanje i neverovatne mogućnosti za učenjem i napredovanjem. To je, po ekonomistima, najveći benefit koji je Nitra dobila u ovoj priči.
A posla u Nitri i dalje ima na pretek. Trenutno je stanje takvo da se ne mogu popuniti sve otvorene pozicije na konkursima već stalno postoji potreba za uvozom radne snage. U zadnje dve godine u grad se masovno doseljavaju ljudi iz Srbije, Bugarske i Ukrajine koji traže mogućnost zaposlenja u industrijskoj zoni. A svi su dobrodošli, jer radnika hronično nedostaje.
Osnovna plata koju Jaguar Land Rover daje svojim radnicima je oko 1.100 evra, a nakon štrajka – u kojem se radnicima priključio čak i slovački premijer – u pogonu VW u Slovačkoj (Bratislava) trenutno su u toku pregovori da se ona poveća na gotovo dve hiljade evra. Reč je o plati za radnika u proizvodnji čija pozicija ne zahteva visoko obrazovanje.
A pod platom se podrazumeva samo osnovna plata, bez dodataka za prekovremeni rad, noćne smene ili rad vikendom i praznicima koji je itekako prisutan u ovakvim postrojenjima i koji se dodatno plaća. Kako se Nitri dogodio Jaguar, tako se celoj Slovačkoj dogodila autoindustrija.
Zemlja s pet miliona stanovnika, koja je nakon razlaza s Češkom početkom 1990-ih imala kompletno ugašenu industriju, bez ijedne velike fabrike, danas je industrijska sila i svetski prvak u broju proizvedenih automobila po glavi stanovnika.
S proizvodne trake izađe ih više od milion na godinu, u vrednosti od 3,7 milijarda evra, a koliko je dramatičan bio taj rast najbolje pokazuje podatak kako su 2005. godine proizvodili samo 200.000 automobila. Predviđanja za 2020. godinu su čak 1.350.000 automobila.
Automobilski sektor čini 44 posto industrijske proizvodnje zemlje, čiji bi BDP ove godine trebalo da poraste za 4,5 posto. Lani su, na primer, imali rast od 4,2 posto.
Drugo, autoindustrija danas zapošljava više od 250.000 ljudi, dok je nezaposlenost u Slovačkoj pala na samo pet posto. Slovačka trenutno ima četiri velika proizvođača automobila na svojoj teritoriji, i to sve u krugu od 200 kilometara.
Nemački Volkswagen stigao je prvi u Bratislavu, za njim odmah francuski PSA Peugeot Citroen u Trnavu, godinu dana kasnije korejska Kia u Žilinu, a zadnji Jaguar lane u Nitru. Kako im je to uspelo?
Pre svega pametnom politikom privlačenja stranih investicija i korišćenjem svih strateških prednosti koje su imali na svojoj strani, počevši od tradicije u industrijskoj proizvodnji, strateškog geografskog položaja u središtu Evrope, razvijenu putnu infrastrukturu do kvalifikovane, a jeftine radne snage.
Veliku ulogu je odigralo i članstvo u Evropskoj uniji, odnosno uvođenje evra umesto krune kako bi se tok novca pojednostavio i ubrzao, iako se u početku ozbiljno sumnjalo u zrelost Slovačke za ulaz u evrozonu. Pre 15-ak godina počeli su s ozbiljnom reformom poreskih i administrativnih zakona, pa je već tada Slovačka imala konkurentnu poresku politiku i najnižu stopu poreza na dobit u okruženju.
Zahvaljujući razrađenim merama podsticaja za ulaganja u industriju, strani ulagači su mogli da dobiju i direktnu finansijsku pomoć.
Naravno, sve se uloženo državi kasnije višestruko vratilo, što kroz poreze, što kroz zapošljavanje. O koliko je važnim i velikim investicijama reč, najbolje pokazuje baš primer Jaguara koji je, osim o Nitri, kao o novoj lokaciji za svoj pogon razmišljao i o jednom gradu u Meksiku.
Slovačka Vlada odmah je reagovala i ponudila 125 miliona evra javne pomoći, maksimalan iznos koji država članica EU može da dodeli za takav projekat prema Smernicama Komisije o regionalnoj državnoj pomoći za razdoblje 2014. – 2020.
Uz to, u paketu su išle poreske i olakšice za plate radnika. Bio je to do tada neviđeni potez jedne vlade pa je Evropska komisija (EK) 2017. godine otvorila istragu o opravdanosti tolike finansijske inekcije. Istraga je na kraju potvrdila kako je javna pomoć Slovačke Jaguaru Land Roveru u iznosu od 125 miliona evra u skladu s pravilima o državnoj pomoći, jer je ta mera doprinela otvaranju novih radnih mesta i ekonomskom razvoju regije u nepovoljnom položaju, bez nepotrebnog narušavanja konkurencije.
– Naša istraga je otkrila da je takva finansijska pomoć bila potrebna i nužna kako bi Jaguar Land Rover investirao u Evropu, a ne u Meksiko. Pozitivni učinci ovog projekta na regionalni razvoj očigledno nadmašuju svako narušavanje tržišnog takmičenja uzrokovano državnom pomoći – kazala je Margrethe Vestager, poverenica Evropske komisije zadužena za politiku tržišnog takmičenja.
Evo šta jedna takva, finansijska, inekcija u praksi znači za početak proizvodnje.
Takva pomoć na početku projekta uveliko olakšava posao investitoru, u ovom slučaju Jaguaru, koji ukupan iznos od 1,4 milijarde ne ulaže odjednom, već parcijalno od 2015. do 2022. godine. Ako su inicijalno dobili 130 miliona evra od države, to znači da su prve modele počeli da proizvode bez neke značajnije investicije te da dalje investiranje već pokrivaju prihodima proizvodnje koja je u toku. Ali ta politika podsticaja nije vezana samo uz megaprojekte autoindustrije, jer su ogromne pogodnosti i olakšice dostupne i manjim ulagačima, odnosno investicijama od 200.ooo evra. To je strategija zemlje koja je za nas danas industrijska velesila o čijem BDP-u možemo samo da sanjamo.
Kod nas moze da dodje i Jaguar i Bmw i Audi i jos mnogo njih,ali dok se vlast tali i drzi ovaj narod kao robove,nikad bolje nece biti.
Clanak je privlacan,ali malo se zna,sta se desavalo pre dolaska velikog invenstitora.
Cestitka na uspesnom pregovaranju za privlacenje grandioznog invenstitora.
Istorija uspeha je velika.
Da bih bio jasniji,navescu primer Hrvatcke.
Kada je Hrvatcka bila na vratima Evropske unije,nije sedela skrstenih ruku,vec su se bacili na ispitivanju tudjih iskustava.
Medju njima je bio i novinar Goran Milic.
Najpriblizniji su im bile zemlje iz Varsavskog ugovora.
Posetom Gorana Milica Ceskoj,to jest gradu Prlzenu,na pitanje gradonacelniku Prlzena,sta ste dobili ulaskom u Evropsku uniju,odgovor je bio sokantan.
Sto se tice Prlzena,mi mozemo i bez pomoci EU.
Moj grad ima 400 000 sta ovnika.Mi mozemo da budemo uspesni i bez pomoci EU,jer se sve ovde sto se proizvodi,dobrim delom se izvozilo i u zapadnu Evropu,i za vreme gvozdene zavese.
Svi ostali gradovi,oko 100 000 stanovnika,ako ne budu znali sta hoceju,i ne budu imali timove da naprave projekte da bi povukli novac iz fondova EU,propasce.
Ocigledno je da napori Gorana Milica,nisu postignuta onoliko koliko se ocekivalo.
Ali je sigurno posle raspada Jugoslavije,Hrvatcka bez EU ne bi bila ni ovo malo sto ima.
Sa stavom koji imamo prema EU,kao u opste o Evropi,i nasoj opstoj zaostalosti,Tesko ce mo shvatiti,sta se sve desavalo i radilose da bi bar na pola puta dosli gde je sad Nitra.
Jer je potrebno mnogo novih znanja,da bih svetskog giganta privukli.
Protka Cacak.
Ova Nitra, iako ima stanovnika kao naš grad, lepo je uređila tvrđavu. A do naše Gradine, koja je sigurno starija, ne može da se priđe od korova.
Zasto pisete neistinu,ja zivim tamo i znam kolika je plata 650 do 750 evra. Nitra je studenski grad. Nije stvar samo da napisete nesto, nego da li je to istina.
A sta reci,mi nikada necemo imati takav zivot i standard,jer nasi politicari nerade u korist naroda,razvlace pitu sto se kaze dok narod ne lipse,treba da se ubrzaju reforme i da se resi vec jednom pitanje kosova ovako ili onako,dokle vise!?i siromasnije zemlje su u uniji a zasto nebi bili mi?!Sve je dzabe kad niko nebrine za narod vec za svoje dupe,bruka i sramota zemlja sa ovakvim potencinalom da nije clanica EU.