Kako je kupus stigao do pola evra
Na Gradskoj pijaci u Čačku trgovci su juče za kilogram kupusa tražili 60 dinara, dok u samoposluzi „Tempo” kod železničke stanice danima stoji cena – 48 dinara. Obe su visoke, kad je reč o ovom povrću.
– Nisam zapamtio ovako visoke cene kupusa. Samo iz priča znam da je jednom, u prošlom veku, kupus vredeo pola nemačke marke pa je rod sa samo jednog hektara bio dovoljan da se kupi stan u Čačku – kaže dr Radoš Pavlović (49), profesor Agronomskog fakulteta u ovom gradu.
Uz rekordnu cenu beleži se još jedan veleobrt: do sada su poskupljenja po pravilu bila uzrokovana malim prinosima, ali ove jeseni su za promenu, kaže profesor, i prinosi i cene „fantastični”. Kako se, onda, dogodilo da kilogram kupusa košta pola evra?
– Poplave u maju su unazadile povrtarsku proizvodnju u čačanskom kraju, prvenstveno u selima niz Zapadnu Moravu, kao i u dolini Čemernice. Stradala su polja mladog krompira, a tamo gde je šta preostalo prinosi su niži. Kao da je to razočaralo ratare pa su digli ruke i od jeseni, i sadnje kasnog kupusa.
Ova vrsta povrća u Srbiji se gaji na 21.000 hektara i nekoliko čačanskih sela (Zablaće, Vapa, Mršinci, Slatina, Baluga, Stančići i Mrčajevci) sa svojih uobičajenih 400 hektara jesu značajan proizvođač.
– Drugi deo godine nudio je izvanredne uslove za proizvodnju kupusa i oni koji su gas posadili dobili su vrhunske prinose, čak 80 do 100 tona po hektaru. Istovremeno, troškovi proizvodnje nisu veliki, od 2.800 do 3.000 evra po hektaru, pa su vlasnici zasada pod kupusom ove jeseni zabeležili znatne prihode – navodi profesor Pavlović.
U pomoravskim selima, inače, postoje domaćinstva koja su se specijalizovala za uzgoj ovog povrća, i ti ljudi su podigli hladnjače sa kontrolisanom atmosferom u kojima kupus može da se čuva i do šest meseci, čekajući bolju cenu. Sve više je i bazena za kiseljenje odakle se glavice, u vakuumskom pakovanju, izvoze čak do Švedske za jedan evro, ili jednostavno prodaju u velikim beogradskim dućanima za 80 ili 100 dinara.
– Posle ovakvog skoka cena, odmah su se na posao dali uvoznici jer Srbija, sa približavanjem Evropskoj uniji, postaje slobodno tržište i ne može se od države očekivati da se brani carinama. Na srpsko tržište je nedavno najpre dopreman kupus sa Kosmeta, a zatim je počeo uvoz iz Albanije, gde mu je nabavna cena bila takođe između 8 i 15 centi. Te količine su, izgleda iscrpene, pa se već deset dana kod nas prodaje kupus iz Poljske koji se tamo nabavlja isto za 8 do 15 centi, ali sa prevozom do Beograda uvoznike košta 25 centi. Tržište će se smiriti, jer je uglavnom završena nabavka za stavljanje u kace – objašnjava profesor iz Čačka.
Pavlović, inače, ceni da će proizvođači u Pomoravlju, pored evropske konkurencije, narednih godina sve više biti suočeni sa nižim cenama koje postižu ratari u drugim delovima naše zemlje. U Vojvodini, na primer, gde kupus može da se navodnjava i gaji na posedima od hiljadu hektara, što znatno umanjuje proizvođačke troškove.
U Srbiji se godišnje potroši 19 kilograma kupusa po stanovniku, ili dva puta manje nego krompira (37). Iza kupusa su paradajz (15,2), paprika (14,9), luk (12), korenasto povrće (7,4) i pasulj (5,7), dok je potrošnja sveg ostalog povrća još 20 kilograma po duši.
Ne znam čemu tolika halabuka oko kupusa čija je cena kakva takva i lično mislim da je zadovoljavajuća. Da li pamtite kada su hektari kupusa zaoravani od strane seljaka, pamtite li godine kada je bio 5. dinar. Koliko seljaka ima milionera. Znateli da dolazi vreme kada neće postojati populacija seljaka izumiru vrlo brzo, prosečna starost seljaka je 65. godina. Ko će da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Mislim da uskoro ni cena neće moći da pospeši povratak na selo. Sve je uništeno i upropašteno pogrešnom politikom prema selu. Znateli kakva je infrastruktura sela. Čim prva kiša, nestane struje, nema vode, nema puteva, o društvenom i kulturno zabavom životu ne treba ni pričati. Socijalno ekonomska politika prema selu je genocidna. Možda bi se neko i vratio na selo i poljoprivredu ali mnogi su prodali dedovinu za autobusku kartu u jednom pravcu. Priča o seljaku ne može da stane ni na hiljadu stranica zato neka ih bog poživi i neka oproste što smo ih zaboravili.
Ваљда знате законе понуде и тражње?!
А Милорад вам је све лепо објаснио..
Tako je,Milorade,svaka ti je na mestu,što se kaže.Puno priče o selu,a nigde rezultata.Moraš kukati i moliti da ti naprave malo puta do kuće,a o ostalim-komocijama-savremenog društva da ne pričamo.Selo je zaboravljeno i to je to!
Ne razumem čemu ovolika priča oko cene kupusa… Ponuda-potražnja diktira cenu…