Kako je ulazak u EU preporodio Slovačku
Ko šta radi, mi u Srbiji u poslednjih 20 godina slušamo o Evropskoj uniji, i putu ka članstvu u tom klubu rezervisanom samo za najbolje države Starog kontinenta. Na tom dugom putu Srbija bi, ukoliko želi da jednog dana postane deo EU, trebalo da se ugleda na slične države koje su već prošle „trasom učlanjenja“, i uči iz njihovog primera. A bolji primer od Slovačke ne postoji.
„Blic“ je imao priliku da bude deo delegacije koja je provela nekoliko dana obilazeći ovu istočnoevropsku zemlju, i…imali smo šta da vidimo. Slovačka, koja je članica EU postala 2004, a pet godina kasnije ušla i u Evrozonu postala je zemlja sa najbržim ekonomskim rastom, većim i od giganata poput Nemačke i Francuske. Razloga za takav bum je nekoliko, ali najfascinantniji među njima svakako su tehnološke inovacije. Da, dobro ste pročitali. Tajna procvata slovačke ekonomije između ostalog krije se u velikim prihodima od elektronske industrije. U ovom sektoru zaposleno je 43.000 ljudi, što za zemlju od oko 5 miliona stanovnika nije zanemarujući procenat. Prošle godine zaradaove industrije iznosila je vrtoglavih 9.23 milijardi evra. Prosečna plata niže rangiranog radnika u ovom sektoru u Slovačkoj iznosi 956 evra, dok više rangirani zarađuju osetno više.
Svoje fabrike u Slovačkoj otvorili su Samsung, Osram, Epson, Elteco, Whirlpool, Panasonik, Tesla…spisak je predugačak. Razlog za ovakvu „najezdu“ svetskih giganata u Slovačku jeste inovativni potencijal Slovaka, koji se uz talenat dodatno neguje pravilnim usmeravanjem, obrazovanjem, praksom i podrškom države. Mladi inovativni Slovaci već tokom studija dobijaju priliku da unovče svoje tako što prave projekte koji se nude velikim kompanijama, koje dolaze i investiraju u Slovačku upravo zbog toga. U tome umnogome pomaže država, koja je posredovala u saradnji velikih stranih, ali i domaćih firmi sa univerzitetima i naučnim institutima. Na jednom od njih, CEIT-u u Žilini, uveliko se koriste 3D štampači, koji sa velikim uspehom proizvode delove za automobile, mikročipove… a uskoro se očekuje i veliki pomak na polju medicine, jer će 3D štampači praviti ljudske kosti!
– Mi stalno unapređujemo svoj rad. Najtalentovaniji studenti dolaze sa svojim projektima, uče od nas, ali i razvijaju svoja znanja. U takvom sistemu uspeh je neizbežan – kaže Pavol Borčin, director instituta.
Svoja predstavništva u Slovačkoj otvorili su IBM, u kom radi čak 3.500 ljudi, T.Systems, Henkel, Siemens, Dell, Johnson Controls, Hewlett Packard…Slovaci su ponosni i na domaće firme, poput antivirus kompanije ESET, najveću u EU, i drugih.
Možda i najveći ponos inovativne industrije Slovačke svakako je leteći automobil domaće firme „Aeromobil“, koji predstavlja pravi iskorak u budućnost i nešto čime se Slovaci diče širom sveta. Svi ovi primeri rezultat su planskog i sistematičnog rada, koji je na kraju doneo velike rezultate.
Sve ovo samo je delić slagalice koja je podigla slovačku ekonomiju. Ipak, dovoljno krupan da bi bio recept za uspeh, ili bar putokaz ka istom.
Blic
Ali naši političari beze od fakulteta i skola jer imaju kupljene diplome. A i sta ce vam fakultet, uclaniš se u SNS i dobijes posao. Evo Puzovića, evo Kaloserovića, Radojevića, Parezanovića….
Lepo pise „Najtalentovaniji studenti dolaze sa svojim projektima, uce od nas ali i razvijaju svoja znanja.“ Kod nas najtalentovaniji sudenti odlaze iz zemlje jer ne mogu da pokazu svoje znanje od partijskih du..uvlakaca koji su zauzeli sve pozicije i pitaju se za sve.Partijski kadrovi koji su stekli „diplome“ na Fabusu, Megatrendu, Alfa univerzitetu …. vedre i oblace ovom zemljom, pa predsednik drzave je falcifikovao diplomu. Poredite nas i Slovake, smesno,pa oni su se pametni ljudi mirno razisli sa Cesima a mi budale ratovali 15 god. i unistili i ono malo sto smo imali.Drugo, u ovoj zemlji mozes da budes sposoban i pametan ali nikad neces biti direktor nekog drzavnog preduzeca ako nisi clan partije, dajte spisak a direktorima NIS-a, telekoma, elektrodistribucije, kontrole lete, Srbijasume, Srbijavode…. da li ima jedan direktor da je vanstranacka licnost.