Kako smo došli do niske nezaposlenosti?

Ako statistika meri puls srpske ekonomije, stanje po pitanju stope nezaposlenosti se popravlja, jer kroz prizmu brojki, sve je manje ljudi u Srbiji bez posla. Međutim, da li nam cifre kojima se i u Vladi posebno ponose govore baš sve o tome kakva je situacija zapravo? Analitičari koji tumače ono što statistika krije na prvi pogled kažu da pada nezaposlenost, ali da pada i procenat zaposlenih građana.

U poslednjih nekoliko godina, ekonomske vesti u Srbiji, iz perspektive vlasti nižu se od „dobrih“, preko „boljih“ do „najboljih“, a u tu treću i najbolju moguću kategoriju Vlada je tek pre nekoliko dana svrstala podatak da je nezaposlenost u zemlji pala na, kako premijerka uverava rekordno niskih 10,3 odsto.

U prilog brojnim epitetima, ponosna na taj „uspeh“, Ana Brnabić dodaje da u Srbiji nikada nije bilo manje ljudi bez posla, od 1995. godine, od kada se merenja rade.

„U drugom kvartalu 2019. godine mi smo postigli rekordnu stopu nezaposlenosti 10,3 odsto, ali i takođe rekordnu stopu zaposlenost od 49,2 odsto, dakle očigledan je trend da rast zaposlenosti ustvari uzrokuje pad nezaposlenosti, a ne da odlazak ljudi iz Srbije kaže da imate manje radne snage u Srbiji pa da zbog toga pada nezaposlenost„, rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić 13. novembra.

„Nije tačno„, odgovaraju oni koji tumače šta se iza statistike krije.

Fantastični podaci o niskoj stopi nezaposlenosti, u Fondaciji Centar za demokratiju rezultat su, kažu, činjenice da ljudi iz Srbije odlaze. Talas iseljavanja u kombinaciji sa starenjem stanovništva i sve manjim procentom radno sposobnih ljudi formula je koja je uticala na statistiku.

„Za godinu dana, u odnosu na drugi kvartal 2018. godine, broj nezaposlenih je manji za 58.000, međutim, to nije rezultat toga što su se oni zapošljavali, jer je broj zaposlenih porastao za samo tri hiljade, ali je radna snaga smanjena za 55 hiljada, to su, dakle, ljudi koji više nisu u radnoj snazi. Ono što dodatno zabrinjava, a što nam govori da je reč o emigracijama su podaci za Vojvodinu, u Vojvodini je broj nezaposlenih smanjen za 22 hiljade, ali je smanjen i broj zaposlenih za 14 hiljada„, objašnjava Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.

Desetinama hiljada se broje i oni koji svake godine odu u penziju, statistika pokazuje da se oko 70.000 ljudi godišnje penzioniše, a da u kategoriju radno sposobnih na tržište rada uđe svega oko 40.000 potencijalnih radnika. Ali u Vladi nemaju dilemu i hvale se da je zaposlenost porasla za oko 7 odsto, iako ne govore o kakvim se radnim mestima radi.

„Nova radna mesta su otvorena poslednjih godina, ali u onim delatnostima koje su nisko produktivne, to su poslovi koji su slabije plaćeni, oko minimalne zarade, naravno, za te ljude je bolje da rade nešto nego ništa i to vidite i po proseku plata u javnom i privatnom sektoru, da plata u privatnom sektoru ne može dovoljno da poraste, jer su ta nova radna mesta kreirana u domenu slabije plaćenih„, kaže Jelena Žarković Rakić iz Fondacije za razvoj ekonomske nauke.

I dok na tim radnim mestima sanjaju o boljoj plati, vlast sanja da stigne zemlje u kojima nezaposlenosti gotovo da i nema, poput Češke, a već ima i spisak novogodišnjih želja, među kojima je na vrhu da sa prvim danima 2020. nezaposlenost bude jednocifrena.