Како суша утиче на кукуруз и воће

Суша већ узима данак на српским пољима и у воћњацима. Суморне слике од сунца спаљених биљака и плодова воћа, као и сува испуцала земља, посебно у деловима Војводине, наговештавају да ћемо неизоставно збрајати губитке од овако екстремне непогоде која је захватила и читаву Европу.

Постоји нади да се ипак неће поновити катастрофална 2012, кадa je суша практично преполовила биљну производњу и унеповрат однела око две милијарде долара – на колико је процењен губитак српског аграра у тој години.

До бербе кукуруза у Србији, за чије се приносе највише страхује, остало још око месец дана.

Поједини стручњаци сматрају да ситуација с недостатком влажности у земљишту није подједнако лоша у свим деловима Србије, као и да би ова година, уколико ускоро буде падавина, могла да буде нешто боља од претходне, такође сушне.

Међутим, шансе да се драстичније побољша ситуација с приносима најзначајнијег извозног пољопривредног производа све су мање, сматра аграрни аналитичар Жарко Галетин. Процењује да ће соја и кукуруз, услед високих температура и недостатка влаге, вероватно значајно подбацити, док за сунцокрет, који је и иначе најотпорнији на мањак влаге, очекује солидан род од око 700.000 тона, што је сасвим довољно за наше потребе и извоз.

– Вeлике суше нису утицале на принос пшенице у Србији. Бојим се да ћемо имати лоше производне резултате код ових осталих житарица – истиче наш саговорник. Према његовом мишљењу, они ће бити задовољавајући на нивоу задовољења домаћих потреба, али с мањим извозним потенцијалом.

Како каже, чак и да у овом тренутку падне једна озбиљна киша, она највећем броју хибрида кукуруза не би значила ништа.

– Киша је закаснила, можда може нешто мало да поправи принос, али ништа значајно – сматра наш саговорник и додаје да неке прогнозе иду и дотле да се садашња ситуација може поредити са сушном 2017, па чак и катастрофалном 2012. годином. Ова година прилично га подсећа на прошлу, када је пшеница буквално „побегла” од суше. Имали смо одличну жетву жита, а онда су дошле јулске суше које већ годинама праве проблем.

– Сада имамо сличан сценарио, али мислим да је и нешто горе стање. У 2021. кукуруз је родио у просеку 5,9 тона по хектару. Ако ове сезоне будемо имали пет тона по хектару, морали бисмо да будемо задовољни. То би био укупан род од око пет милиона тона. Наравно, у неким регионима ће бити боље у неким лошије. У Банату је катастрофално, суша је велика, јако је мало било падавина. Прилично је лоша ситуација – истиче Галетин.

Алармантно стање је и у великом делу Европске уније. Готово половина територије ЕУ у опасности је од тешке и дуготрајне суше која би могла да умањи добитке у производњи хране, наводи се у јулском издању „Мониторинга усева у Европи”.

По процени Европске комисије, тренутно је 46 одсто територије изложено упозоравајућим нивоима суше, а још 11 одсто у стању приправности, што аналитичари сматрају изузетно забрињавајућим, пренео је портал „Агроклуб”. Недостатак воде у земљишту је све очигледнији, а усеви под вегетацијским стресом. Велики је притисак на пољопривредне системе, а потенцијал и приноси усева су смањени. Највише су угрожене Француска, Румунија и Мађарска, али и неколико медитеранских регија – укључујући Италију, Шпанију и јужну Грчку. Ситуација у Мађарској је драматична. У неким регијама, истиче се, садржај влаге у земљишту је близу нуле, а ова држава најављује драстичан пад приноса, што ће угрозити количине доступне сточне хране и прехрамбену сигурност.

И служба Европске уније за праћење усева МАРС смањила је своје прогнозе приноса за све летње усеве, укључујући кукуруз, због топлог и сувог времена у многим деловима своје територије. Високе температуре и ретка киша наштетиле су европском усеву кукуруза, додатно умањујући изгледе за добру жетву након што су неке земље забележиле пад засада под овом културом, наводи се у јулском извештају. Процењује се да ће у јесењој жетви просечан принос кукуруза у зрну у ЕУ бити 7,25 тона по хектару, што је за 7,8 процената мање од петогодишњег просека. Приноси летњих усева највише су страдали у регионима који су већ погођени дуготрајним дефицитом кише, као што су велики делови Шпаније, јужне Француске, централне и северне Италије, централне Немачке, северне Румуније, источне Мађарске и западне и јужне Украјине, саопштио је МАРС.

Смањене су и пројекције приноса шећерне репе на четири одсто испод петогодишњег просека. Озими усеви, за које је жетва завршена или је готово завршена, остају близу петогодишњег просека у ЕУ.

Губици и у воћњацима

Суше и њених негативних последица нису поштеђени ни воћари. Професор др Зоран Кесеровић недавно је изјавио како очекује да ће суше утицати на смањење приноса од 10 до 15 процената, што је велики удео од укупних 1,5 милиона тона и значајан губитак за Србију.

Како је рекао, прилагођавање климатским променама неопходно је, а при подизању засада треба поставити противградне мреже које штите не само од града већ и од ожеготина.

Др Александар Лепосавић, један од водећих стручњака за воћарство из Института за воћарство у Чачку, објаснио је за наш лист какве последице оставља суша у воћњацима и зашто плодови губе сласт услед овако високих температура. Он напомиње да екстремно високе температуре (35–40 степени Целзијуса) изузетно негативно утичу на кондиционо стање већине воћарских култура.

– Практично речено, у случајевима када температуре ваздуха достижу ове вредности, највећи број воћних врста које се гаје у Србији улазе у стање физиолошког стреса у којем не успевају да из корена до листа спроведу количине воде коју одају транспирацијом (дисањем) – објашњава Лепосавић.

У таквим ситуацијама биљке реагују затварањем стома и прекидају физиолошке функције до момента снижавања спољашње температуре испод тих 35 степени. Док траје ово стање, додаје, чак и у условима довољних количина воде она се слабо и нерационално усваја. Најдрастичније последице забележене су код малине, купине и високожбунасте боровнице у свим производним рејонима, а штета је настала и код шљиве и јабуке.

– Због температурног шока код малине је дошло до знатног скраћења процеса бербе. Негативан утицај огледа се и у смањењу величине и квалитета плодова. Најизразитије су масовне појаве белих флека и ожеготина на врху и осунчаној страни плода малине, неједнако сазревање и враћање боје зрелих плодова из црне у црвену код купине (која је у пуној берби), чиме им се значајно умањује употребна и тржишна вредност – објашњава наш саговорник и додаје да је код шљиве већ сада забележена појава ожеготина на деблу и листовима. У зависности од даљих услова, може се очекивати убрзано сазревање, као превремено и појачано отпадања плодова.

– Насупрот увреженом мишљењу које влада у нашем народу да сунчано време и високе температуре доприносе побољшању квалитета плодова воћа, у стварности је сасвим супротно. Услед убрзаног и присилног сазревања плодови воћа које зри у стању физиолошког стреса мање су слатки и слабијег су укуса у односу на плодове који сазревају у нормалним околностима – напомиње др Александар Лепосавић.