Kako unaprediti voćarsku proizvodnju u uslovima klimatskih promena?

Kako izgleda proizvodnja voća u uslovima klimatskih promena i kako bezbedno gajiti voće bez ostataka pestidica bile su glavne teme stručnog panela održanog u čačanskom selu Sokolići. Sastanak voćara i stručnjaka organizovali su Mesna zajednica Sokolići, Centar za negovanje tradicije Čačak i Udruženje -Lokalna akciona grupa Čačak-Gornji Milanovac.

Kasni prolećni mraz, suša, pojava grada i nestabilne temperature poslednjih godina ukazuju na klimatske promene. Izmenjene vremenske prilike utiču na voće i zbog toga se menja i struktura i načini proizvodnje. Iz čačanskog Instituta za voćarstvo pomno prate situaciju i savetuju proizvođače.

„Kada govorimo o novim zasadima treba sve ove aspekte uzeti dobro u obzir i na taj način odabrati i lokalitet gajenja i vrstu, pre svega, voća koje želimo da gajimo i nakon toga sortu. Kada govorimo o voćnjacima koji već postoje tu su neke opcije za zaštitu od poznih prolećnih mrazeva , za zaštitu od grada koji se mogu primeniti i koji iziskuju značajna finansijska sredstva i tu je već na voćarima da odluče da li žele u svojim zasadima ili ne“, kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak.

Stručni panel u Sokolićima okupio je velike proizvođače voća iz čačanskog kraja kao i stručnjake iz te oblasti kako bi razmenili iskustva u izmenjim klimatskim uslovima proizvodnje voće.

„Vidite kakvo je vreme , da se menja i klima i ostalo . Da bi ljudi koji se bave tim poslom bili spremni , da ih ne snađe kao prošla godina . Da se ovde ne ispeče nijedan kazan rakije. To ne pamti ni najstariji Sokočanac. Nije rodila šljiva jer je mraz obrao“. kaže Radivoje Domanović, predsednik MZ Sokolići.
„Još jedna tema koja nam je trenutno aktuelna mere podrške, odnosno subvencije i bespovratna sredstva. Trenutno je aktuelna mera 1 na IPARD-u, odnosno javni poziv je u toku“ , kaže Nedeljko Radulović, LAG Čačak-Gornji Milanovac.

Klimatske promene uslovljavju i veću zaštitu voćnjaka kao i upotrebu pesticida.Na panelu je bilo reči kako prozvesti bezbedno voće bez ostataka pesticida.

„Najčešći oblik dolaska do tog cilja jeste upotreba sintetičkih pesticida u prve dve trečine vegetacije, recimo, onda u poslednjoj fazi proizvodnje , kada se približavamo berbi, da se pređe bio pesticide ili neke brže razgradive , „mekše“ takozvane pesticide koji se koriste. I koji će se razgraditi do same berbe“, kaže Nikola Damljanović, ocenjivač u sertifikacionom telu „RMS 001”.

Edukacija voćara veoma je važna posebno kada je reč o upotrebi pesticida. Krajem prošle godine Ministarstvo poljoprivrede objavilo je Pravilnik o obučavanju onih koji u proizvodnji koriste sredstava za zaštitu bilja, kako bi dobili sertifikate ovlašćenih korisnika.