Koju igru igraju Ujedinjeni Arapski Emirati

Ujedinjeni Arapski Emirati, strateški partner Srbije od 2013. godine, prema rečima domaćih zvaničnika, do sada je uložio basnoslovne sume novca u srpsku privredu. Tačnim brojkama se ne može ući u trag usled toga što su mnogi segmenti ugovora sa emiratskim investitorima proglašeni za poslovne tajne, i time sklonjeni od oka javnosti, uprkos tome što su u pitanju mahom kapitalne investicije, ili otuđenje državnog vlasništva, a samim tim i predmet javnog interesa. Pri analizama segmenata ugovora i tokova novca koji jesu poznati, pronađene su nedoslednosti,nelogičnosti, te greške u poslovanju koje teško mogu biti slučajne, što je navelo profesionalne medije i stručnu javnost da pokrenu pitanje štetnosti ovakvog poslovanjapo građane Srbije. Ali šta zapravo znamo o ovoj Bliskoistočnoj imperiji u nastajanju? Radi pojašnjenja slike, razgovarali smo sa Mirkom Dautovićem, ekspertom za međunarodne odnose i Bliski istok.

Mirko Dautović

• Koja je državna strategija Ujedinjenih Arapskih Emirata?

– Ujedinjeni Arapski Emirati su naftna monarhija, dakle svo njihovo bogatstvo počiva na nafti… Oni su vrlo svesni toga da se era nafte završava, zbog klimatskih promena i neupitno veće isplativosti obnovljivih izvora energije, naročito solarne. Svesni su da moraju da diverzifikuju svoju ekonomiju. Druga stvar je to što sve ekonomije koje počivaju na nafti su proklete ekonomije… Ne postoji ni jedna zemlje koja se usrećila imanjem nafte, jer kad imate naftu, sva ostala ekonomija je uništena, jer ne isplati se da radite bilo šta jer imate tečno zlato koje možete da samo vadite iz zemlje. To je slučaj sa Saudijskom Arabijom, Emiratima, Venecuelom, Angolom…

• Zbog čega je to loše?

– Zato što tada sva ostala ekonomska aktivnost u zemlji staje. Dakle, evo recimo da ni vi ni ja ne moramo da radimo, da nam država daje novac… Zašto bismo radili?

• Pa ne moramo… Možemo da izvozimo naftu i uvozimo svu ostalu robu i usluge.

– Tako je, sve uvozite, pa čak i radnu snagu. Emirati imaju 9,8 miliona stanovnika, od čega su 1,2 miliona državljani Emirata, to nije ni 15%. To je neka vrsta pervertirane države blagostanja, gde vi zapravo nemate nikakvo učešće u vladavini. U demokratiji barem imate nekakvo učešće, a ovde nemate ništa. Takoreći, kraljevska porodica kupuje vaš pristanak da nad vama vladaju, time što vam dotiraju novac i imate brojne povlastice. To je nešto čega su Emirati postali svesni još pre 20 godina i pokušavaju da pobegnu od toga. Nisu mnogo uspešni, ali su uspešniji od Saudijske Arabije… Sve njihove aktivnosti na međunarodnoj sceni treba posmatrati kroz ta sočiva, želje da se pobegne od nafte i da se diverzifikuje sopstvena privreda.

• Kakve ambicije gaje?

– Oni žele da gospodare Savetom za zalivsku saradnju (GCC) koji predstavlja jadnu imitaciju Evropske unije, a obuhvata zemlje Persijskog zaliva, izuzev Jemena- Bahrein, Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Katar, Oman i Emirate. Oni imaju ambiciju da taj savez svežu za sebe, naročito Katar i Bahrein, koji su 1971. godine, nakon sticanja nezavisnosti odbili da budu deo Ujedinjenih Arapskih Emirata, odbivši da prihvate dominaciju Abu Dabija, kao najvećeg emirata, i jedinog koji ima naftu. Emir Abu Dabija drži naslednu poziciju predsednika UAE, a emir Dubaia- premijera. To treba da pruži iluziju zapadnjačkog ustrojstva, ali je to zapravo konfederacija plemena, koji su prerasli u emirate, i u 21. veku- tehnološke gigante. Oni žele dakle resurse s jedne strane, a sdruge, da privuku najbolje kadrove u raznim oblastima delatnosti iz celog sveta.

Ova radna snaga, 88% populacije, to su ljudi koji su užasno tretirani i na rasnoj i na klasnoj osnovi, mahom Pakistanci, Indijci, Šri Lankani, Filipinci i Bangladešani, koji su strašno eksploatisani. Zatim slede takozvani „beli“ stranci, u koje spadaju i Južnoamerikanci, Kinezi i japanci, koji obavljaju „više“ poslove. Na vrhu su preduzetnici i inovatori, posebno ovi potonji, koje Emirati žele da privuku u što većem broju. Tragaju za resursima, i ljudskim i prirodnim, jer su im oba neophodna da bi postigli diverzifikaciju svoje privrede, u čemu su umnogome napredovali. Žele da postanu glavni transportni centar, ili čvorište između Istoka i Zapada. Žele da usmere novac od nafte u to da postanu proizvodni centar, za vakcine, biotehnologiju, softver… Ušli su u trku za nadmoć u oblasti veštačke inteligencije.Tamo su razvili i primenjuju aplikacije koje u Evropi ne bi mogle da „prođu“ zbog zakona o zaštiti privatnih podataka. Povezane su sa veštačkom inteligencijom koja sve vreme analizira podatke, ko je s kime bio u kontaktu, i to su primenjivali u borbi protiv COVID-a 19. Uz pomć te tehnologije je i završena eksperimentalna faza sinofarmove vakcine ne samo na teritoriji Emirata, već i na Panarapskom prostoru.

• Pomenuli ste da proizvode vakcine?

– Da, UAE su vrlo rano sklopili ugovor sa Sinofarmom, još prošlog leta, dok je vakcina još bila u fazi razvoja. Iskoristili su svoj uticaj u Egiptu da bi se treća faza testiranja i tamo sprovodila. Ta vakcina se proizvodi u Emiratima, i upravo preko njih će početi da se proizvodi i u Srbiji. Ono što je ovde interesantno je učeće Grupe 42, korporacije čiji značajan udeo u vlasništvu ima i Mubadala. Grupa 42 se bavi razvojem veštačke inteligencije i takozvanog „Računarstva u oblaku”(Cloud computing – koncept u začetku koji za krajnji cilj ima to da korisnik može da pristupi svim svojim podacima i programima sa bilo kog uređaja), ali je pre izbijanja pandemije osnovala odeljenje koje je trebalo da se bavi primenom veštačke inteligencije u medicini, međutim preorijentisali su se na vakcine. Oni su rano sklopili ugovor sa Sinofarmom da implementiraju vakcinaciju u Arapskom svetu, a nedavno je objavljeno da će ta kompanija proizvoditi vakcinu te kompanije u Emiratima. Ugovor je potpisan u prisustvu Mohameda Bin Zajeda i ambasadora Kine, što govori da je su zapravo firme samo sredstva saradnje dve države. Interesantno je da je direktor Grupe 42 prethodno bio direktor jedne druge firme koja se bavi razvojem veštačke inteligencije u Emiratima-„Pegazus”. Ta firma je razvila aplikacije za koje se smatra da im je cilj praćenje ljudi preko telefona, a koristila je „Huavei“ opremu. U razvoj te tehnologije je možda bio umešan i Izrael. U svakom slučaju, Grupa 42 je prva firma koja je otvorila predstavništvo u Izraelu nakon potpisivanja Avramovih sporazuma(priznanje i normalizacija odnosa sa Izraelom od strane UAE i Bahreina, avgusta 2020. godine) svega par dana kasnije. I dakle, sad imamo vezu Emirata, Izraela i Kine. I to je zapravo 21. vek. To su zemlje koje su izuzetno orijentisane na razvijanje visoke računarske i bio-tehnologije.

• Kakav odnos Emirati imaju sa Izraelom, posebno kad se uzme palestinsko pitanje u obzir? Kakav je njihov interes?

– Nemaju Emirati tu neki poseban interes. Oni samo ne žele da situacija eskalira. Njima je dovoljno izazovno to što Iran već kontroliše i Irak i Siriju, a vrlo je uticajan i u Libanu. Bitna im je i stabilnost satelitskih režima kao što je egipatski, koji ne bi mogao da postoji da nema stalnih dotacija od Saudijske Arabije i Emirata. Isto važi za Jordan, koji je u teškoj ekonomskoj situaciji. Bitno je da region ne potone u haos, a Muslimansko bratstvo uvek predstavlja pretnju po tom pitanju.

Emirati i Izrael takođe dele Iran, koji želi da proširi svoj uticaj na bliskom Istoku, kao spoljnog neprijatelja,a Muslimansko bratstvo kao„unutrašnjeg”. Ono je revolucionarni pokret, čiji program se donekle razlikuje od države do države, ali su to varijacije teokratske republike. Bilo kakva alternativna ideja monarhiji je opasnost u očima Emirata.

Stabilnost između ostalog možete da kupite tako što ćete se dodvoriti Izraelu:„Izraele, radi šta hoćeš, podržaćemo na palestinskim izborima kandidata koji je tebi po volji, samo ti sarađuj sa nama”.Ipak, Emirati i ostatak arapskog sveta ne mogu da napustePalestinu preko noći. Avramovi sporazumisu navodno potpisani da bi arapske zemlje potpisnice imale veći uticaj na Izrael, i time omogućili bolji tretman i na kraju priznanje Palestine. Oni ne mogu da odstupe od toga preko noći, moraće da prođe dosta godina da bi mogli da otvoreno priznaju da je suverenost Palestine „gotova stvar”.

• Da li je Mohamed Dahlan, naš državljanin, taj kandidat kojeg ste pomenuli?

– Možda, sasvim moguće da je nečiji agent, jer je uvek bio nečiji agent, ali mu ne treba uskraćivati ni sopstvenu agenturu. On je oduvek želeo da bude naslednik Jasera Arafata, i ima lične ambicije u palestinskoj politici. Što se tiče Emirata, oni svakako materijalno pomažu Palestince, zarad pomenute stabilnosti. Dahlan, koji je svakako njihov posrednik u tome, može biti prikladan kandidat kao „karta u rukavu“. Svakako preko njega održavaju svoje prisustvo na palestinskoj političkoj sceni.

• Kada smo kod stabilnosti na Bliskom istoku, da li i kakvu ulogu imaju UAE u konfliktima u Libiji i Siriji?

– U Siriji, Emirati su podržavali neke od islamističkih frakcija suprotstavljenih Bašaru al Asadu, budući da je on saveznik Irana, ali su one poražene kada su se Rusija i Iran uključili u rat. U Libiji, Emirati, zajedno sa Saudijskom Arabijom, Egiptom i Sudanom, aktivno podržavaju sekularistički nastrojenog Kalifu Haftara, koji kontroliše Bengazi, naspram Vlade nacionalnog jedinstva u Tripoliju, koju su su podržale UN, a posebno Katar i Turska. Motiv je činjenica da se Muslimansko bratstvo stalo na stranu vlade u Tripoliju. Premda podržavaju Haftara u naoružanju, ne učestvuju direktno u borbama.

Što se tiče Jemena, oni su tu uključeni u rat direktno, takođe imaju svoje pijune na tlu koji se bore protiv šiitskih pobunjenika – Hutija, u Severnom Jemenu, dok podržavaju secesionistički pokret Južnog Jemena. Tu emirati imaju planove za ostrvo Sokotra, koje su okupirali, i žele da ga anektiraju. Ono što Saudijska Arabija i UAE rade u Jemenu slobodno možemo svrstati pod ratne zločine. Blokada koju su nametnuli nad teritorijom koju kontrolišu Hutiji je jedini uzrok velike gladi koja tamo vlada. Pritom, obe vojske su se pokazale kao potpuno nesposobne… Toliko dobro naoružanje i oprema, a potpuno su neuspešni, pobunjenici i dalje opstaju. Emirati, nakon što im je poginulo 100 vojnika u akcijama, počeli su da angažuju plaćenike, pretežno veterane građanskih ratova po Africi.

• Za kraj, recite nam kakav je interes Emirata u Srbiji? Pomenuli ste Mubadalu, ona je veoma prisutna u našoj privredi…

– Mubadala je državni investicioni fond UAE „težak“ 200 milijardi dolara, što je četiri puta veće od BDP-a Srbije. Oni ulažu u akvizicije sirovina prvenstveno. Kod nas je to pre svega poljoprivredno zemljište, ali ga imajui u Grčkoj, Rumuniji, po Africi, svuda imaju te investicije kojima dobavljaju hranu. Takođe investiraju u visoke tehnologije. Kupili su kompaniju „NVIDIA“, koja je drugi najveći proizvođač poluprovodnika u SAD-u, a koji su od ključnog značaja za računarsku industriju.

Retki su u Evropi režimi koji su spremni na ovakvu saradnju. Baš ovoliko povoljne uslove za ostvarivanje svojih ekonomskih interesa ne znam ko bi im dao. S druge strane, Aleksandar Vučić se, šta god ja mislio o njegovom režimu, briljantno „ušemio“ sa Dahlanom, sa konsultantskom agencijom Tonija Blera, sa čitavom tom mrežom, a na taj način se u svetu prikazuje kao pouzdan partner, postao je neko koga znaju i preporučuju. Tako da ljudi iz tih firmi svakako „sede” u Vladi Srbije. On je integrisao vladu u svetske korporativne strukture. Nisam siguran koliko je to samo po sebi zapravo loše. Na neki način, Srbija se kroz taj proces sinhronizuje sa svetom… To je jednostavno u duhu 21. veka.

Izvor: SMG

___________________________________________________________________________