Koliko smo se zadužili za Moravski koridor?

Za projekat Moravskog koridora Srbija za sada ima dva potvrđena kredita, jedan od 431,7 miliona evra, a drugi u iznosu do 500 miliona evra. Pred poslanicima u Skupštini Srbije sada je i predlog za treći ugovor o kreditu – u iznosu do 700 miliona evra.

Prvi ugovor kreditu za projekat Moravskog koridora Narodne skupština je potvrdila 2021. godine.

Kredit u iznosu od 431,7 miliona evra  Srbija je tada ugovorila sa JP Morgan Chase Bank, uz garanciju UKEF-a (UK Export Finance).

Iz tog zajma je do 31. jula ove godine povučeno 376,2 miliona evra, vidi se u Biltenu javnih finansija za jul.

Drugi ugovor o kreditu, potvrđen početkom 2022. godine, iznosio je 400 miliona evra, ali je Narodna Skupština ovog leta potvrdila izmene i dopune tog ugovora, pa je iznos kredita povećan na 500 miliona evra.

Kao „prvobitni zajmodavci“ navedene su banke: Banco Santander, CaixaBank, Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, Raiffeisen Bank International и UBS Switzerland.

Od ukupno 500 miliona evra kredita, do 31. jula je povučeno 374,7 miliona evra.

Treći kredit pred poslanicima

Za Moravski koridor, Srbija planira da uzme i treći kredit u iznosu do 700 miliona.

„Prvobitni zajmodavci“ za treći kredit su JP Morgan Chase Bank, Credit Agricole Corporate and Investment bank, Banco Santander S.A., ING Bank, uz osigiranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA).

Saobraćajnica od Pojata do Preljine (Moravski koridor) povezuje centralne delove Srbije sa dva najvažnija putna pravca, Koridorom 10 i 11, piše u predlogu zakona koji je sada u skupštinskoj proceduri.

Ukupna dužina koridora iznosi 112 kilometara i obuhvata tri deonice Pojate-Кruševac (27,8 kilometara), Кruševac – Adrani (53,8 kilometara), Adrani-Preljina (30,6 kilometara).

Saobraćajnica će povezati sva veća naselja centralne Srbije između Pojata i Čačka – Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Кraljevo i Čačak, gde živi približno pola miliona stanovnika.

Moravski kordior se najavljuje kao prva „pametna“ saobraćajnica u zemlji, izgrađena sa kompletnom optičkom infrastrukturom.

Кrajem aprila, otvorena je prva deonica od Pojata do Makrešana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada ukazao na to da su svuda po toj deonici postavljeni stubovi za 4G mrežu, kao i da će biti postavljeni i za 5G.

Na leto 2019. godine donet je Zakon o posebnim postupcima  izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina, a iste godine  Vlada je usvojila Odluku kojom je za strateškg partnera izabran konzorcijum Bechtel Enka.

Tim zakonom je ovaj projekat proglašen projektom od posebnog značaja.

Кomercijalni ugovor o projektu izgradnje Srbija i Koridori Srbije su sa firmom Behtel Enka zaključen je 5. decembra 2019. godine.

„U skladu sa Кomercijalnim ugovorom, ugovorni iznos je 745 miliona evra određen na bazi ‘Lump Sum’ za trasu, dok će vrednost radova na regulaciji reke Zapadne Morave biti obračunat prema jediničnim cenama“, piše u predlogu zakona o novom kreditu koji je sada u skupštinskoj proceduri.

„Lump sum“ predstavlja unapred dogovorenu, fiksnu cenu, celokupnih građevinskih radova.