Kompanije iz Srbije na prestižnom sajmu SIAL u Parizu
Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije organizuju nastup 27 domaćih kompanija, u okviru nacionalnog štanda, na predstojećem Međunarodnom sajmu prehrambene industrije „SIAL“ koji će se održati u Parizu od 21. do 25. oktobra 2018. godine.
Na ovogodišnjem sajmu „SIAL 2018“ 27 kompanija iz Srbije predstaviće svoje proizvodne programe na dva nacionalna štanda i to u Hali predviđenoj za nacionalne paviljone i u Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m².
U Hali predviđenoj za nacionalne paviljone na štandu površine 101 m² predstaviće se „PIP“ – Novi Sad, „SD“ – Martonoš, „Interfood 60“ – Čačak, „HAPPY HONEY“ – Beograd, „NECTAR“ – Bačka Palanka, „Basket Zdravija Hrana Made By Hand“ – Golubinci, „POSLOVNI SISTEM GLOBAL SEED“ – Čurug, „Agranela“ – Valjevo, „VENAC“ – Stara Pazova, „DTD RIBARSTVO“ o – Bački Jarak, „PIONIR“ – Beograd, „BIBLI“ – Ugrinovci, „Koncern Bambi“ – Požarevac.
U Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m² svoju ponudu predstaviće: „FRIGO-PAUN“ – Požega, „Jugprom“ – Leskovac, „Pik Bečej“ – Bečej, „MIRAX AGRAR“ – Beograd, „HIBRID“ – Beograd, „Master Fruits“ – Beograd, „STRELA“ – Leskovac, „LAKI“ – Arilje, „EURO FRIGO“ – Požega, „ITN Group“ – Beograd, „ALL BERRIES“ – Ivanjica, „MUNDORAMA“ – Beograd, „FRIGLO“ Sečanj – Sutjeska, „FRIGOLAND“ – Beograd.
Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte.
Tradicionalno učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u svetu, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.
„SIAL“(www.sialparis.com) je vodeći međunarodni sajam koji se održava svake druge godine, iz oblasti prehrambene industrije na tržištu Francuske i Evropske unije. U 2016. sajam je posetilo 155.700 specijalizovanih kupaca i distributera iz 194 zemlje, od kojih su 71 odsto donosioci odluka koji su tokom pet dana trajanja sajma imali cilj da nađu nove dobavljače.
Ove godine na sajmu će svoje proizvode predstaviti više od 7.020 izlagača iz 109 zemalja. Sajam se održava od 1964. godine i čini ga nekoliko tematskih celina odvojenih po paviljonima (nacionalni paviljoni i regije sveta, voće i povrće, alkohol i vino, zamrznuti proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, meso i riba, konditorski proizvodi, dugotrajni proizvodi, prerađena hrana), a pokazao se kao idealan za potpisivanje ugovora, promociju proizvoda i istraživanje tržišta, i kao takav ima dugogodišnju uspešnu tradiciju pri realizaciji izvoznih poslova.
Francuska tržište od oko 67 miliona stanovnika za srpske privrednike predstavlja i svojevrstan prozor i iskorak u zemlje Severne Afrike. Bivše francuske kolonije, zemlje Magreba (Alžir, Tunis, Maroko) i dalje su tradicionalno okrenute jezikom, blizinom i trgovačkim vezama francuskom tržištu.
Tržište Francuske je potpuno otvoreno ali sa izuzetno visokom tržišnim zahtevima zbog najšire moguće ponude i visoke konkurencije pa su ulaz na tržište, trajno prisustvo i razvoj uslovljeni ne samo kvalitetom proizvoda ili usluge, već i dobrim poznavanjem privrednog ambijenta i poslovne kulture.
Od srpskih proizvoda, trenutno najbolji plasman u Francuskoj imaju povrće i voće, pre svega smrznuto, i to malina, kupina i višnja. Malina učestvuje sa 13,4 odsto u izvozu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Francuske u 2017. godine iznosila je 995,2 miliona evra, što je za 12 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Izvoz Srbije se u 2017. povećao se za 17 odsto
u odnosu na 2016. godinu i iznosio je 438,3 miliona evra.
Sajam SIAL predstavlja drugi najznačajniji sajam u EU i mesto za ostvarivanje mnogobrojnih poslovnih kontakata među kojima i sa predstavnicima trgovinskih lanaca u Francuskoj i dobavljačkih lanaca velikih svetskih kompanija. Ove godine je iskazan najveći interes srpskih kompanija za učešće na pomenutom sajmu.
Čačak ne može biti univerzitetski grad. Kragujevac živi od studenata.
Čačak može biti sajamski grad. Samo treba neko da zapne.
Do tada malograđani će se hvaliti gde su sve putovali, a u svojoj sredini ništa neće doprineti da počistimo naš brlog.