Konoplju sade umesto kukuruza

SVAKE godine se u Srbiji dupliraju plantaže pod industrijskom konopljom (kudelja), pa se tako ove jeseni pod ovom biljkom, koju mnogi nazivaju biljkom budućnosti, našlo oko 800 hektara. Agronomi ističu da je uzgoj ove biljne vrste veoma isplativ, jer, recimo, može da donese godišnji prihod za tri do četiri puta veći od prihoda kod uzgoja kukuruza.

Foto Privatna arhiva

U Udruženju proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja“ podsećaju da se bivša Jugoslavija sredinom 20. veka ubrajala među najznačajnije proizvođače ove industrijske biljke. U Odžacima je, da podsetimo, bila jedinstvena berza kudeljne stabljike, odakle se diktirala cena od Italije do Engleske.

– U jednom trenutku, naftno-hemijski lobi je shvatio da im je konoplja ozbiljna konkurencija, jer sve ono što se pravi od plastike, može da se napravi i od konoplje. Tako je krenulo organizovano uništavanje ove biljke, pa je to zahvatilo i našu zemlju, posebno pričama o štetnosti marihuane, koju su izjednačili sa industrijskom konopljom – rekla nam je dr Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja.

Broj zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača raste iz dana u dan, jer je ovo, kako kaže, biljka koja zahteva malo a daje puno, pošto se, recimo, od nje proizvodi više od 50.000 proizvoda. U domaćim propisima, koji su još važeći, piše da se od konoplje prave samo vlakna i hrana za ptice, a nigde se ne spominje njen značaj u industriji papira, u tekstilnoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, u kozmetici, građevinarstvu i zaštiti životne sredine.

– Obraćala sam se ministarstvima poljoprivrede, zdravstva i unutrašnjih poslova, pošto su sva tri uključena prilikom prikupljanja dozvola za uzgajanje konoplje. Molila sam ih da se regulative promene, da budu prilagođene razvoju ove grane poljoprivrede – rekla nam je dr Timotijević.

Proizvođači konoplje širom Srbije kažu da se uzgoj konopljeove biljke i te kako isplati, pa je mnogi seju svake godine na mestima gde su ranije gajili pšenicu ili kukuruz. U Koštunićima kod Gornjeg Milanovca nedavno je osnovana prva eko-zadruga „Srpski domaćini“, koja će se baviti proizvodnjom organske hrane, između ostalog i lekovitog bilja i konoplje koja će se koristiti u medicinske svrhe.

STRANCI

Da nas neko pogrešno ne shvati, ne zahtevamo da marihuana bude legalizovana, već da se olakša proizvodnja industrijske konoplje. Jer, svake sedmice dolazi po nekoliko stranih investitora, koji žele da ulože novac, ali kada vide naše regulative, oni odustaju – rekla je dr Timotijević.