Koridor 11 „mamac“ za privlačenje novih investicija

Izgradnja 40,36 kilometara auto-puta LJig – Preljina uspešno je okončana i, kako je najavljeno, ta deonica će biti svečano otvorena posle samita šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Rigi, koji se završava 6. novembra.

Ova deonica predstavlja značajan segment u izgradnji auto puta od Beograda do Čačka na trasi Koridora 11 koji će, kako tvrde analitičari, ne samo olakšati putovanje već će i u potpunosti unaprediti i olakšati život lokalnog stanovništva i znatno poboljšati privredni i svaki drugi razvoj tih krajeva. Takođe, turistička ponuda čačanskog, užičkog i zlatiborskog kraja postaće znatno primamljivija stranim turistima. Analitičar Branko Radun ističe da je izgradnja auto-puta Beograd – Čačak i Koridora 11 u celini priča koja prevazilazi saobraćajnu dimenziju.

– Tačno je da će vozači svoje automobile voziti kvalitetnijim putevima, ali to nije jedini benefit koji će doneti izgradnja Koridora 11. Najveće benefite imaće lokalne samouprave i stanovništvo na trasi Koridora 11. I što je najvažnije, novoizgrađena saobraćajna infrastruktura će pozitivno uticati na privredni razvoj gradova, pre svega Čačka, ali i drugih koji se nalaze na toj maršruti, jer će investitori intenzivnije razmišljati o ulaganjima u tom delu Srbije. Na taj način će se obezbediti priliv sredstava u kase lokalnih samouprava, otvoriće se nova radna mesta a mala i srednja preduzeća koja posluju u tim krajevima steći će velike privredne partnere koje će moći da opslužuju. Drugim rečima, izgradnja jedne tako važne saobraćajnice delovaće kao „mamac“ za privlačenje novih investicija – ističe naš sagovornik.

On dodaje da će ti krajevi prosperirati i kada je reč o turizmu, s obzirom na to da će auto put do Čačka, stranim turistima na proputovanju kroz Srbiju, omogućiti da za kratko vreme posete turističke destinacije u okolini tog grada, pre svega Zlatibor, i da potom nastave putovanje.

– Treba računati i na one strane turiste koji se dosad, upravo zbog lošeg kvalitetnih puteva, nisu odlučivali da posete zapadnu Srbiju. To znači da izgradnja Koridora 11 neće doneti benefit samo kroz nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i veći priliv turista, već će zaustaviti migracije stanovništva iz tih krajeva. Na kraju, ali ne i najmanje važno, je i to što će očekivani rast standarda stanovništva izazvati i biološki bum, odnosno ljudi će se odlučivati da imaju više dece, što je izuzetno bitno za Srbiju sa demografske tačke gledišta – kaže Radun i dodaje da se značaj Koridora 11 ogleda i u tome što bi ta saobraćajnica trebalo da se nastavi dalje do Crnogorskog primorja.

I analitičar Dragomir Anđelković ističe  da je izgradnja saobraćajne infrastrukture izuzetno važna stavka za razvoj jedne sredine.

– Tamo gde se stvara nova saobraćajna infrastruktura i gde niču moderni auto putevi, tamo buja i privredni život. Upravo će se to desiti i u krajevima kroz koje će prolaziti Koridor 11. U tom kontekstu posmatrano završetak izgradnje deonice Preljina-LJig, zatim izgradnja auto puta Beograd – Čačak, kao i čitave trase Koridora 11 predstavlja preduslov za ekonomski razvitak, kako lokalnih samouprava na trasi tog koridora, tako i cele Srbije – ističe Anđelković.

On kao primer intenzivnog razvoja zahvaljujući izgradnji novih putnih deonica, navodi Koridor 10. Anđelković tvrdi da sveobuhvatan privredni razvoj doživljavaju oni krajevi u Srbiji kroz koje prolazi Koridor 10, odnosno oni koji se nalaze uz reku Dunav.

– Ako, figurativno rečeno, Koridor 10 posmatramo kao telo, onda Koridor 11 predstavlja krila privrednog razvoja Srbije. Izvesno je da posle izgradnje Koridora 11 lokalne samouprave u zapadnoj Srbiji, odnosno Čačak, Užice, Čajetina… mogu da očekuju intenzivan privredni rast. Jer, ne samo da će se poboljšati saobraćajne veze između tih krajeva i Beograda, već će to neminovno dovesti i do povećanja stranih investicija, otvaranja novih fabrika i drugih proizvodnih pogona, priliva sredstava u kase lokalnih samouprava, povećanja zaposlenosti, rasta aktivnosti male privrede i trgovine. Takođe, moderna i kvalitetna saobraćajna infrastruktura biće zamajac razvoja turizma, sprečiće migracije stanovništva i blagotvorno će delovati na demografska kretanja u tim krajevima. Moglo bi se reći da su koridori 10 i 11 saobraćajnice koje upoređuju položaj i značaj Srbije, kako u geopolitičkom, tako i u privrednom smislu – navodi Anđelković.

Argumente za izgradnju saobraćajne infrastrukture ima i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić, koji smatra da je izgradnja Koridora 11 kapitalni infrastrukturni projekat koji će obezbediti ekonomski razvoj Srbije u svakom pogledu. On ističe da je izgradnja saobraćajne infrastrukture  prvi korak privrednog razvoja jedne zemlje i kao ilustrativan navodi primer, u ekonomskom smislu jedne od najmoćnijih država sveta. Reč je o Sjedinjenim Američkim Državama.

– Ekonomski razvoj te zemlje počeo je onog trenutka kada je počela da se gradi saobraćajna infrastruktura, odnosno železnice. Železnički saobraćaj je omogućio intenzivan i ravnomeran privredni razvoj što je SAD svrstalo među najrazvijenije i najbogatije zemlje sveta. Ako je razvijanje saobraćajne infrastrukture donelo ekonomski progres u Americi nema ni najmanje sumnje da će se isto dogoditi i u Srbiji. Stoga je gradnja saobraćajnih koridora od presudnog značaja za privredni oporavak Srbije – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima razvijanje saobraćajne infrastrukture je osnovni preduslov za razmišljanja u kom pravcu treba da se odvija privredni razvoj naše zemlje.

– Nesumnjivo je da će gradnja Koridora 11 dovesti do priliva stranih investicija u krajeve kroz koje će prolaziti. Naime, strane investitore kada dolaze u neku zemlju interesuju samo dve stvari. Prva je da li im država garantuje neke olakšice, poput subvencija za otvaranje novih radnih mesta. Druga, i možda još važnija, informacija koju strani investitori žele na vreme da pribave, odnosi se na stanje saobraćajne infrastrukture. Ako se kockice, kada je reč o te dve stvari, poklope onda je za očekivati da se investitori odluče za ulaganje kapitala. To bi za zapadnu Srbiju bilo izuzetno bitno. Neizostavno bi došlo do privrednog oporavka gradova, pre svih Čačka koji je nekada bio u privrednom smislu izuzetno razvijen grad a mogao bi to opet da postane. Slična konstatacija važi i za Užice i Čajetinu – navodi Savić.

On smatra da nije potrebno trošiti reči i objašnjavati da će turisti biti znatno spremniji da posete Zlatibor i okolinu ako znaju da im to neće oduzeti dosta vremena i da će putovati udobno i komotno. Utoliko pre što je trend kod turista iz inostranstva da kraće borave u nekoj državi, odnosno da budu na proputovanju. „Turisti, dakle, žele da što kvalitetnije provedu nekoliko dana na određenoj destinaciji. Posle izgradnje Koridorom 11 neće imati nijedan jedini razlog da odustanu od posete Zlatiboru. Mogu brzo i udobno da dođu do cilja, upoznaju se sa sadržajem i isto tako lako da se vrate nazad u Beograd. Prema tome nema dileme da će Koridor 11 dovesti do turističkog procvata u zapadnoj Srbiji“, procenjuje Savić.

Demografski benefit

Izgradnja Koridora 11 zaustaviće migracije sa područja zapadne Srbije. Jer kad ljudi koji žive u tim krajevima, pogotovo selima, shvate da će moći da računaju na zaposlenje i solidnu zaradu, onda će odustati od ideje da se presele u Beograd, ili u neki drugi razvijeniji deo Srbije. To će biti dobro i za državu ne samo zato što ti krajevi, posmatrano demografski, više neće propadati već neće biti potrebno da se gradi dodatna infrastruktura, primera radi škole, obdaništa i slično u velikim gradovima u koje bi se oni doselili – komentariše LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Investicija vredna 308 miliona evra

Vrednost radova na deonici Koridora 11 koja će skratiti vreme putovanja od Beograda do Čačka je 308 miliona evra. Na izgradnji je angažovana 101 domaća firma. Izvođač radova je bila azerbejdžanska kompanija Azvirt a podizvođač srpska kompanija Energoprojekt.

Danas