Kornišoni hit u čačasnkim selima. Hoće li Nemci spasiti srpsko selo?

Šumadijsko selo Mrčajevci poznato je po kupusu i krompiru, ali gajenje krastavčića polako uzima primat. Zahvaljujući nemačkim firmama, za četiri godine, preko 1.000 domaćinstava počelo je da se bavi uzgajanjem kornišona. Da li će Nemačka spasiti srpsko selo?

Danica Radović dve godine se bavi uzgajanjem kornišona. Sezona traje od maja do sredine oktobra, ima sigurnog kupca i cenu – 110 dinara po kilogramu.  Nije lak posao, ali može dobro da se zaradi. Ako se pridržavate svih saveta agronoma, sa pet ari mesečno, uberete i do 7.000 evra.

—Ovo je siguran otkup i tačna isplata. Ja bih sa njima mogla da radim ne znam kolko. Samo da mogu. Oni su korektni, sve moguće. Ne bih radiala, ni radili korinišone da oni nisu takvi. Ako ih ja danas odberem i oni kažu ne  možemo danas da ih otkupimo, zašto bi ih brala. Meni je to sigurno i ne mislim ništa — priča Dana.

Interesovanje je sve veće, pa se u sistemu kooperacije nalazi preko 1.000 domaćinstava. Nemačka  kompanija  ne postavlja neke posebne uslove, osim na primenu hemije.

—Ove godine se i u ugooru striktno navodi član koji se odnosi na te aktivne materije koje se moraju poštopvati — kaže Snežana  Marković Đurović iz Službe za poljoprivredu grada Čačka.

Poslednjih nekoliko godina kupus i krompir nije ni vadjen sa polja u čačanskim selima zbog niskih cena, a slično je bilo i sa jabukama I kajsijama.  Zašto samo kornišoni obezbeđuju sigurnu zaradu?

—Ovde se radi o krajnjem prodavcu finalnog proizvoda koji unapred zna po kojoj ceni će prodavati, i u napred zna procentualno učešće pojedinih faza ciklusa proizvodnje od njive do trpeze. Drugo je da idu metodom obima zarade na osnovu obima prouizvodnje, a kod nas otkupljivači gledaju da sve ono što su izgubili prethodnih godina nadoknade u narendoj godini i na taj način uništavaju granu na kojoj sede — objašnjava agroekonomista Miladin Ševarlić.

Dugoročno, srpsko selo, voćare i povrtare, jedino može da spasi formiranje poljoprivredne zadruge na nacionalnom nivou, kao što je to slučaj u Švajcarskoj, koja ima skoro dva miliona članova, banku, 680 hiperkarketa, ali i turističku agenciju.

-Zašto jedna Švajcarska može to da ostvari, a mi ne možemo? Mislim da patuljaste zadruge nisu rešenje, kategoričan je Ševarlić.

Dok se ne osnuje neka srpska zadruga, šumadijskim selima stiže pomoć iz Nemačke. Nakon dobrih iskustava sa kornišonima, nemački privrednici planiraju ugovoranje proizvodnje paprike, a za jesen i pitome jagode.