Kosovska državnost kao NVO

Dr Mihailo Brkić, potpredsednik Srbija centra, ocenio je da su sredstva USAID pokazala da osim nevladinih organizacija koje se izdržavaju novcem stranih vlada, postoje i tzv. države koje se finansiraju baš kao i nevladine organizacije, pa tako mogu i da prođu – onda kada novca ponestane projekat se gasi.

Autorski tekst dr Mihaila Brkića, koji je i pokrajinski poslanik i predsednik RO za finansije i privredu, prenosimo u celini:

Izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za specijalne misije Ričard Grenel objavio je pre neki dan da su troškovi Američke agencije za međunarodni razvoj, koja je i kod nas poznate kao USAID, u periodu od 2020. do 2024. g. iznosili, samo na Kosovu, pozamašnih 537 miliona dolara. Administracija predsednika Trampa donela je odluku o tromesečnom ukidanju donacija USAID-a. Ta odluka će izvesno i posle isteka pomenutog roka potpuno redefinisati koncept američke budžetske podrške prema inostranstvu.

Trampova odluka imaće posebno značajne posledice ne samo po rad nevladinih organizacija i projekata finansiranih iz tog izvora nego i na ukupnu ekonomiju tzv. države Kosovo. Da bismo ovu tvrdnju dokazali najpre dajemo nekoliko podataka o ekonomskoj snazi privrede na KiM i budžetu te tzv. države samoproglašene na teritoriji naše južne pokrajine. Korišćeni su podaci Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, jer iako Ujedinjene nacije ne priznaju našu južnu pokrajinu kao nezavisnu državu, ona uživa baš takav status od strane pomente dve vrhovne međunarodne finasijske institucije.

Bruto domaći proizvod (BDP) Kosova iznosio je 10,5 milijardi američkih dolara (mlrd. $) godine 2023. poslednje godine za koju su podaci celovito objavljeni. Izvoz Kosova bio je vredan 4,1 mlrd. $, a budžet je iznosio 3,4 mlrd $. Onaj najbitniji pokazatelj razvijenosti, a to je BDP po stanovniku, bio je na KiM 5.960 $. Tako je kosovski BDP bio tek 50 odsto onog u Srbiji (bez KiM), koji je za posmatranu 2023.g. iznosio 12.281 $.

Ovaj statistički izlet bio je neophodan, kako bismo bolje razumeli posledice ukidanja USAID-ove pomoći Kosovu. Naime, tokom perioda 2020-2024. u kosovski privredni sistem preko nevladinih organizacija i različitih projekata finansiranih novcem USAID-a prosečno je godišnje upumpavano blizu 135 miliona $. To je protivvrednost 1,3 odsto BDP Kosova ili 3,2 odsto vrednosti njegovog izvoza ili čak 4 odsto godišnjeg budžeta.

Da zaključimo, ukidanje USAID-ove pomoći imaće posledice po ceo tzv. Zapadni Balkan pa i na Srbiju. I kod nas će mnogi programi koji su finansirani iz tog izvora biti prekinuti.

Neki od njih odnose se i na vladin, a ne samo na nevladin sektor. Mnogi zaposleni će baš u nevladinom sektoru najverovatnije ostati bez primanja, uprkos svom višegodišnjem posvećenom radu  na USAID-ovim projektima, međutim, u celini posmatrano za srpsku privredu i zaposlene u njoj donacije USAID-a, godišnje prosečne vrednosti od 50-ak miliona $, bile su u suštini malo relevantne.

Na Kosovu je, međutim, novac USAID-a bio značajan izvor ukupnih prihoda i privredne aktivnosti. Verovatno, Trampova administracija suspendujući programe USAID-a uopšte nije mislila o kosovskom tzv. jedinstvenom slučaju. I zašto bi, jer taj slučaj je nasleđe prethodne klintonovsko-bajdenovske političke strukture, prema kojoj Tramp pravi radikalan otklon.

Međutim, Kosovo je na neki način upravo sada dokazano jedinstven slučaj, jer su sredstva USAID-a pokazala da osim nevladinih organizacija koje se izdržavaju novcem stranih vlada, postoje i tzv. države koje se finansiraju baš kao i nevladine organizacije. Tako mogu i da prođu, onda kada novca ponestane projekat se gasi.

Mihailo Brkić, potpredsednik Srbija centra i predsednik RO za finansije i privredu

________________________________________________________